Antidepresivi su lekovi koji se izdaju na recept i koji se prvenstveno koriste za lečenje umerene do teške depresije. Lekari takođe propisuju antidepresive za lečenje nekih drugih poremećaja, kao što su opsesivno kompulzivni i anksiozni poremećaj, ali ponekad i za hronične bolove. Zato se logično nameće pitanje moguće zloupotrebe i zavisnosti od ovih lekova.
Mogu li antidepresivi da izazovu zavisnost?
Lekari uglavnom ne smatraju da antidepresivi izazivaju zavisnost u tradicionalnom smislu. Međutim, antidepresivi mogu da izazovu fizičku zavisnost, o čemu svedoče simptomi koje pacijenti osećaju nakon prekida ili smanjenja doze antidepresiva koje su uzimali neko vreme.
Naime, ljudi koji iznenada prestanu da uzimaju antidepresive često imaju simptome odvikavanja kao što su mučnina, drhtanje ruku i depresija.
Zavisnost od antidepresiva ipak je dosta drugačija u odnosu na zavisnost od supstanci kao što su alkohol i droga, ističu stručnjaci. Čak i oni koji pokušavaju da zloupotrebe antidepresive tako što ih ušmrkavaju ne postaju zavisni od ovih lekova – jedini rezultat može biti efekat sličan placebu.
Oni koji se “navuku” na antidepresive ne doživljavaju žudnju koju izazivaju droge na primer, krizu ili neke druge negativne posledice koje prate druge zavisnosti. Takođe, “nagrada” koju dobijaju korišćenjem nije dovoljno velika da bi zbog nje prekinuli svoju svakodnevicu – nema euforične navale dopamina od antidepresiva.
Najčešći antidepresivi koji se danas prepisuju – selektivni inhibitori ponovnog uzimanja serotonina (SSRI) i inhibitori ponovnog uzimanja serotonina i norepinefrina (SNRI) – deluju tako što menjaju hemijsku ravnotežu serotonina, odnosno serotonina i norepinefrina u mozgu i tako utiču na raspoloženje i pomažu ljudima da poboljšaju svoje psihofizičko stanje. Ali da bi se dejstvo osetilo najčešće je potrebno da prođe četiri do šest nedelja. Obično se preporučuje korišćenje bar šest meseci, pri čemu oni kojima su prepisani antidepresivi nikada ne bi trebalo da prestanu da ih uzimaju bez prethodnog razgovora sa lekarom, niti da menjaju prepisanu dozu.
Većina zloupotrebe antidepresiva dešava se zapravo kad neko povećava svoju propisanu dozu kada oseti da lek ne deluje dovoljno brzo.
Znakovi zloupotrebe antidepresiva
Kao i kod većine lekova, uzimanje velikih doza antidepresiva može biti opasno i postoji rizik od predoziranja.
Predoziranje antidepresivima može uključivati bilo koji ili sve sledeće simptome: problem s koordinacijom pokreta, konfuziju, nesvesticu, nekontrolisano drhtanje, vrtoglavicu, nepravilan rad srca, konvulzije (grčenje mišića).
Zavisnost od antidepresiva karakteriše smanjena kontrola nad upotrebom leka, kompulzivno konzumiranje i nastavak upotrebe uprkos šteti, a znakove upozorenja o zloupotrebi antidepresiva može biti teško da uočite osim ako ne znate šta da tražite. Važno je da uvek posmatrate ponašanje depresivne osobe kako biste ih prepoznali.
Uvek treba pratiti promene raspoloženja ili neko atipično ponašanje. Impulsivnost može biti nuspojava zloupotrebe antidepresiva. Nemogućnost donošenja racionalnih odluka, povlačenje od bliskih prijatelja i porodice, promenjene navike spavanja ili apetit, ignorisanje odgovornosti – sve to mogu biti signali da postoji problem tog tipa, a posebnu štetu može napraviti uzimanje lekova s alkoholom i drugih psihoaktivnih supstanci.
Antidepresivi i psihoaktivne supstance
Konzumiranje bilo kakvih psihoaktivnih supstanci može uticati na dejstvo antidepresiva, pa i drugih lekova, zato je važno da svog lekara obavestite o drugim terapijama. Lekari preporučuju potpuno izbegavanje alkohola tokom uzimanja antidepresiva, jer, ukratko, antidepresivi pogoršavaju efekte alkohola, dok alkohol pogoršava neželjene efekte antidepresiva.
Takođe, poznato je i da alkohol pogoršava depresiju. S druge strane, simptomatično je da depresivni ljudi često pribegavaju alkoholu i zloupotrebi, najčešće problemi sa antidepresivima i nastaju u kombinaciji s alkoholom.
Oni dosta zavise od vrste antidepresiva koji se uzima, ali u svakom slučaju kombinovanje alkohola i antidepresiva može izazvati ozbiljne probleme fizičkog i mentalnog zdravlja, uključujući pogoršanu depresiju ili anksioznost, intenzivnu sedaciju, bihejvioralne poremećaje, opasno visok krvni pritisak, gubitak koordinacije…
