Klasični ljubavni fimovi nisu uobičajeni u našoj kinematografiji, ali je činjenica da u svakom postoji ljubavna priča, bilo da je u pitanju, komedija, drama, porodična saga, kriminalistički triler.
Možda su jedini pravi domaći filmovi o ljubavi snimani sedamdesetih i osamdesetih, kada su i bila srećna vremena kada se i moglo samo misiti na romantiku.
Jedan problemski film o adolescentima, koji je obećavao razvoj comming-of age filma kod nas, a koji se nije desio, je Čalićev „Lude godine“. U pitanju je bila priča o srednjoškolcima iz različitih socijalnih miljea (Marija i Boba) koje su glumili vrlo mladi glumci, i gde se zaplet odvija oko zabrane ljubavi i neplanirane trudnoće.
Film je ispunjen emocijama, u skladu je sa životom i ličnostima naših tadašnjih mladih ljudi, pogođeni su tipični karakteri roditelja iz nižeg sloja (Žika i Dara Pavlović) i snobova koji su potomci građanske klase (Milan i Jelena).
Ova teška drama u kojoj devojka na kraju zamalo da umre ili izgubi plodnost je edukativni film za mlade, ali je neko primetio potencijal u toj tipičnoj srpskoj drami gde se roditelji mešaju u odabir partnera svoje dece. Tako je nastao serijal koji je potpuno promenio ton, gde su se nizale komedije o različitim fazama života junaka iz prvog dela – odlazak u vojsku, radna akcija, dobijanje detete i usklađivanje obaveza, bračna kriza, useljavanje u novi stan, tinejdž doba njihovog sina Miše, pa odatle nove ljubavne priče i zgode i nezgode, i svi filmovi imali su neverovatnu popularnost koja i dalje traje, a tu su i simbolični nazivi koji su postali i deo svakodnevmnog govora: “Šta se zgodi kad se ljubav rodi”, “Ljubi ljubi al glavu ne gubi”, “Kakav deda, takav unuk”, “Idi mi, dođi mi”, “Žikina dinastija”.
Nešto drugačiju priču nalazimo u filmu „Ljubavni život Budimira Trajkovića“ gde je reč o mladiću koji je stidljiv, i koji nikako da zaplovi u svet ljubavi i polnih odnosa. Priča nosi gradski duh i utehu za mnoge mlade ljude sa sličnim karakterom i problemom.
Komedija i mladalačka ljubav glavna su tema i u filmu rađenom po Vitezovićevom romanu „Lajanje na zvezde“, gde je na okupu čitav niz istaknutih glumaca, Dragan Mićanovič, Nataša Tapušković,Nikola Đuričko, Dragan Jovanović, Bogdan Diklić, Vesna Trivalić Aleksandar Berček. Ovo kinematografsko ostvarenje mladima pokazuje da su njihove ljubavne muke, prvi poljupci, događaji sa ekskurzije odavno već poznati generacijama pre njih i deo su odrastanja. Možda je najveća vrednost ovog filma što će mnoge podsetiti na njihovo matursko doba, muziku iz šezdesetih, igranke itd.
U sasvim drugačijem žanru, tradicionalnom filmu koji govori o prošlosti naših predaka, kao što je „Zona Zanfirova“ opet imamo priču o zabranjenoj ljubavi između bogate Zone i zanatlije Maneta. Sjajnu dinamiku i ljubavne poglede, ljubomore i patnju oživljavaju Katarina Radivojević i Vojin Ćetković.
Romantičnu ljubav iz međuratnog doba pronalazimo u filmovima snimljenim po romanima Mir Jam – “Ranjeni orao” (Sloboda Mićalović i Ivan Bosiljčić) i „Samac u braku“ (Brankica Sebastijanović i Miloš Biković).
Treba spomenuti i film nastao po delu Sobodana Selenića – „Ubistvo s predumišljajem“, koji donosi dve ljubavne priče, jednu iz ratne prošlosti, a drugu iz devedesetih.
