Film “Sveta Petka – Krst u pustinji”, reditelja Hadži-Aleksandra Đurovića, snimljen je po romanu „Petkana“ književnice Ljiljane Habjanović, a priča prati život mlade Paraskeve i njen razvojni put od obične devojke do najvoljenije i najpoštovanije svetiteljke pravoslavlja.
Književnica ovim povodom ekskluzivno za Grand portal otkrila je pojedinosti o filmu i šta se tokom snimanja dešavalo iza kamera, a priznala je da je zbog ovog projekta u dogovoru sa porodicom prodala kuću na moru.
Kako se osećate sada kada je snimljen film po vašem romanu, kakve emocije vam budi ta činjenica?
-Nemam onaj klasični osećaj koji ima pisac kad se po njegovom delu napravi film i koji bih verovatno imala da je u pitanju neki drugi reditelj. Međutim, pošto je reditelj moj sin, u svemu tome ja sam više majka nego pisac. Meni je bitno da je on napravio jedno dobro delo jer sam se u početku mnogo plašila kada mi je saopštio da po ovom romanu želi da snimi film. On je mlad čovek i plašila sam se da li će uspeti da izađe na kraj sa jednom tako ozbiljnom i komplikovanom temom. Međutim, imao je jednu sigurnost da to može da uradi i napravio zaista dobar film u kome je uspeo da ostane u duhu romana tako da će svi koji vole „Petkanu“, voleće i film. Drugi osećaj koji sam imala je velika radost što je moje dete toliko poraslo da smo mi sada ravnopravni saradnici na jednom velikom poslu.
Glavna uloga u filmu „Sveta Petka-Krst u pustinji“ poverena je glumici Mileni Predić, da li ste učestvovali u izboru glumaca i da li ste sada zadovolji rezultatom?
-Učestvovala sam u izboru svih glumaca, Aleksandar je predložio Milenu kao glumicu koja je odlično odigrala rolu u filmu „Sveti Georgije ubija azdahu“ koji sam sada ponovo odgledala i videla da je Milena zaista odlična i složila se da joj ukažemo poverenju. Naša prva odluka vezana za izbog glumaca bila je da ne uzmemo mnogo angažovane glumce, već one koji su manje poznati javnosti kako publika kada vidi taj lik na platnu ne bi imala asocijacije na raznorazne filmove i serije nego da prosto toj glumici više veruju. Milana je odlično odigrala ulogu Svete Petke, a izuzetno sam zadovoljna i načinom na koji je Milica Stefanović odigrala ulogu kušatelja. Tokom snimanja sam bila sekretarica režije, na monitoru sam pratila dijaloge i gledala scene. Dopalo mi se da kada bi se scena završila odem na set i kažem glumicama: bile ste frantastične, pomerile ste granice glume u srpskom filmu.
Sa kojim izazovima se filmska ekipa susretala tokom snimanja?
– Pustinja je jedno mesto ekstremnih uslova. Tu bismo se tokom dana četiri puta presvlačili jer bi ujutro bilo ledeno, a u podne bismo nosili letnje pantalone i haljine. Kada bismo stigli u kamp ponovo bismo bili u jaknama. Čak smo doživeli i pustinjsku oluju, a bili smo svesni i da neposredno u našoj blizini gmižu zmije i škorpije i da mogu da izmile svakog trenutka, ali imali smo veru u Svetu Petku da to neće da se desi. To su bili fizički ekstremi uslovi na koje nismo navikli.Navikli smo na drugačiju klimu, način života, hranu, zatim imali smo lekara na setu koji je neprestano bio tu sa serumom za „Ne daj Bože“.
Šta vama predstavlja Sveta Petka?
-Od 1996. usuđujem se da Svetu Petku nazovem svojom zaštitnicom. Sverta Petka je nešto moje, nešto blisko, a uzvišeno. Osećam veliku ljubav i veliko strahopoštovanje. Molim joj se da me nikada ne napusti.
Kako biste snimili film, prodali ste kuću na moru, to je velika žrtva. Da li ste se pokajali?
-Porodično smo doneli tu odluku i nije mi žao. Hvala svima koji su nam pomogli i dali sredstva, međutim to nije bilo dovoljno. Neki ljudi su nas prevarili, ali to je bila opcija od početka. Želeli smo da snimimo taj film, a ako ne skupimo dovoljno novca prodajemo kuću. Nismo sav novac od prodaje kuće potrošili, ali dodali smo ono što treba.
Zbog čega publika treba da pogelda film?
– Da bi ih ozarila vera, ljubav i nada. Da bi videli da svako iskušenje može da se pobedi. Mi nemamo toliku veru i ljubav da četrdeset godina provedemo u pustinji i postanemo svetitelji, ali svako od nas ima dovoljno snage da u svom malom životu pobedi ona iskušenja koja nas svakodnevno napadaju. Naravno ako nemamo, a često nemamo dovoljno snage onda su tu oni koji će nam dobrim i bogougodnim delima pomoći, a to su svetitelji, Presvetla Bogorodica i sam Gospod.
