Ako želite da izgubite kilograme, sigurno vam je već na pamet pala medicinska dijeta ili VMA dijeta. Ova dijeta ima i jednu manje poznatu verziju koja takođe obećava sjajne rezultate – Skarsdejl dijeta kardiologa.
Bolnička VMA dijeta zaista obećava čuda: gubitak 15 kilograma za svega 15 dana. Ipak, imajte na umu da je medicinska dijeta veoma restriktivna, jer se jede samo specifična grupa namirnica, u veoma malim porcijama, pa je osećaj gladi neminovan.
Međutim, postoji druga verzija medicinske dijete, koja se naziva Skarsdejl dijeta i obećava gubitak težine do devet kilograma za manje od dve nedelje.
Skarsdejl dijeta je nastala na osnovu najprodavanije knjige dr Hermana Tarnovera, kardiologa sa sedištem u Skarsdejlu.
Začetak ovog režima ishrane datira od uputstva o ishrani na dve stranice koji je napravio Tarnover kako bi pomogao svojim pacijentima da izgube težinu za bolje zdravlje srca. Nakon brojnih pojedinačnih uspešnih priča, Tarnover je 1979. godine objavio knjigu „Kompletna medicinska dijeta Skarsdejla“.
Skarsdejl dijeta kardiologa dozvoljava samo 1.000 kalorija dnevno, bez obzira na vaše godine, težinu, pol ili nivo aktivnosti. Bogata je proteinima. Sastoji se od 43 odsto proteina, 22,5 odsto masti i 34,5 odsto ugljenih hidrata. Ova dijeta zabranjuje grickalice i brojne namirnice, kao što su krompir, slatki krompir, pirinač, avokado, pasulj i sočivo.
Glavna pravila uključuju ishranu bogatu proteinima, ograničavanje na 1.000 kalorija dnevno i praćenje ograničene liste odobrenih namirnica. Zabranjene su bilo kakve grickalice osim šargarepe, celera i vegetarijanskih supa sa niskim sadržajem natrijuma, koje možete jesti samo po potrebi. Morate piti najmanje četiri čaše vode dnevno, ali možete uživati i u crnoj kafi, običnom čaju ili dijetalnim sokova.
Tarnover je naglasio da je dijeta predviđena da traje samo 14 dana. Nakon 14-dnevne početne dijete, dozvoljeno vam je da uvedete nekoliko zabranjenih namirnica, kao što je hleb (do dve kriške dnevno), peciva (kao retka poslastica) i jedno alkoholno piće dnevno.
Iako se od vas i dalje očekuje da pratite listu odobrenih namirnica, dozvoljeno vam je da povećate veličinu porcija i kalorije kako biste omogućili veću fleksibilnost u ishrani.
Hrana koju treba jesti i izbegavati
Hrana dozvoljena u dijeti uključuje sledeći spisak namirnica:
Sirovo povrće bez skroba: paprike, brokoli, prokulice, kupus, šargarepa, karfiol, celer, mahunarke, zelena salata, luk, rotkvice, spanać, paradajz i tikvice.
Voće: birajte grejpfrut kad god je to moguće; u ostalim slučajevima jabuke, borovnice, dinje, grožđe, limun, limetu, mango, papaju, breskve, kruške, šljive, jagode i lubenicu.
Pšenica i žitarice: dozvoljen je samo proteinski hleb.
Meso, živina i riba: nemasna govedina (uključujući hamburger), piletina, ćuretina, riba, školjke i narezak
Jaja: žumanca i belance, ali pripremljena obična – bez ulja, putera ili drugih masti.
Mlečni proizvodi: proizvodi sa niskim sadržajem masti, kao što su 2% mleka, kriške sira i sježi sir.
Orašasti plodovi i semenke: samo šest polovina oraha dnevno, povremeno
Začini: većina bilja i začina je dozvoljena
Pića: nezaslađena crna kafa, čaj i voda
Hrana koju treba izbegavati
Povrće i skrob: pasulj, kukuruz, sočivo, grašak, krompir (beli i slatki), bundeva i pirinač
Voće: avokado
Mlečni proizvodi: punomasni mlečni proizvodi uključujući mleko, jogurt i sir
Masti i ulja: sva ulja, puter, majonez i prelivi za salatu
Pšenica i žitarice: većina pšenice i proizvoda od žitarica (npr. đevreci, hleb, žitarice za doručak, kolačići, krekeri, krofne, palačinke, testenine, pita hleb, pice, sendviči, tortilje)
Brašno: svo brašno i hrana na bazi brašna
Meso: visoko obrađeno meso, kao što su salama, kobasica i slanina
Slatkiši i deserti: svi slatkiši i deserti, uključujući čokoladu
Prerađena hrana: brza hrana, smrznuta hrana, čips, itd.
Pića: alkoholna pića, veštački zaslađena pića, većina voćnih sokova, gazirano i specijalne kafe i čajevi
