Kada su glumca Slavka Štimca upitali da li postoji nešto za čim žali u svom životu i bogatoj karijeri, njegov odgovor je bio: “Samo to što sam odrastao na filmu, pred kamerama”.
Štimac je pred kamere stao sa samo 12 godina. Reditelj Obrad Gluščević i njegova supruga Maja jednog dana 1972. godine došli su u osnovnu školu u koju je Štimac išao u u selu Vujići u Konjskom Brdu nedaleko od Gospića. Od svih klinaca u školi, Gluščević je izabrao baš Štimca za glavnu ulogu u filmu “Vuk samotnjak”. Ispostaviće se da je to bio sjajan izbor za obojicu, a Štimcu je ta rola odredila i ceo životni put.
Uloga pastira Ranka bila je samo prva u nizu za Štimca. Ređaju se uloge u filmovima “Salaš u Malom Ritu”, “Zimovanje u Jakobsfeldu” i brojne druge. Publika je u svakom filmu volela Štimca gledajući ga kako odrasta pred njihovim očima.
“Nisam odrastao kao ostala deca, odrastao sam na filmu. I to je lako uočiti. Nisam prolazio kroz one faze odrastanja i školovanja kroz koje su prolazili moji vršnjaci. Naprosto, nisam doživeo radost igranja sa decom, uvek sam nekud žurio”, rekao je jednom prilikom Štimac.
Nakon Slavkove uloge u “Salaš u Malom Ritu”, glumac Slobodan Cica Perović, rekao je:
“Dečko je neverovatan. Sa decom je veoma teško raditi, to znam iz iskustva, ali sa Slavkom je to prava pesma. On i ne zna da glumi. Pred kamerom je isto toliko prirodan kao i u životu”.
Kultni filmovi Slavka Štimca
Publika će ga zavoleti u kultnim „Ko to tamo peva“, “Vlak u snegu”, „Varljivo leto `68“…
“Uloge su dolazile jedna za drugom. Nisam imao vremena da razmišljam želim li da se bavim glumom ili ne, nego sam prihvatao sve izazove i uloge”, rekao je Štimac.
Jedna od njegovih nezaboravnih rola je svakako ona u “Specijalnom vaspitanju” (1977), a publika i dan-danas citira njegovu rečenicu “Svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujem” u kultnom ostvarenju Emira Kusturice “Sjećaš li se Doli Bel.
Reditelji su se tokom karijere Slavka Štimca uglavnom opredeljivali za uloge dobrih junaka, što će na neki način biti ovenčano filmom simboličnog naziva “Ime Dobrica, prezime nepoznato” (2016).
“Dobar čovek ne može biti lud. Ludilo je bolest. Svet je prepun i dobrih ljudi, koji svoju pravu prirodu tek u određenim okolnostima pokažu. Sve zavisi i od toga kako im pristupimo. Jer, ljudi se menjaju pored dobrih ljudi. Duboko u svakom čoveku čuči dobrota”, kazao je Štimac.
Novi film – kandidat za Oskara
Najnoviji film Slavka Štimca je “Mrak” u režiji Dušana Milića. Štimac ima jednu od glavnih uloga, deda Milutina. “Mrak” je i ovogodišnji srpski kandidat za Oskara. Priča je inspirasana istinitim događajem koji se odigrao u vreme martovskog pogroma na Kosovu i Metohiji 2004. godine.
“Strah kao bazična emocija, to je ono što prožima čitav film, odgovornost, očaj, tuga, naintenzivnije emocije. ono što čini svako delo vrednim je upravo univerzalnost, mogućnost da korespondira sa svim ljudima”, rekao je Štimac govoreći o svojoj ulozi.
