Urinarne infekcije su posledica prodora mikroorganizama iz debelog creva u kanal kojim se preko bešike oslobađa urin. Najčešći izazivač urinarnih infekcija je bakterija Ešerihija koli (Escherichia coli).
Najčešća zabluda je da svaki nalaz bakterija u mokraći treba lečiti. Terapije se ne primenjuju ukoliko osoba nema simptome infekcije (tzv. asimptomatska bakteriurija), sem kod trudnica kada je terapija indikovana i kod nekih uroloških operacija, koje su praćene povredom sluznice (krvarenjem).
Zamućena mokraća ili mokraća neprijatnog mirisa takođe ne znači uvek da je u pitanju urinarna infekcija. Nalaz leukocita, eritrocita i bakterija u mokraći ne znači da je u pitanju urinarna infekcija.
Urinarne infekcije su posledica prodora mikroorganizama iz debelog creva u kanal kojim se preko bešike oslobađa urin. Najčešći izazivač urinarnih infekcija je bakterija Ešerihija koli (Escherichia coli).
Najčešća zabluda je da svaki nalaz bakterija u mokraći treba lečiti. Terapije se ne primenjuju ukoliko osoba nema simptome infekcije (tzv. asimptomatska bakteriurija), sem kod trudnica kada je terapija indikovana i kod nekih uroloških operacija, koje su praćene povredom sluznice (krvarenjem).
Zamućena mokraća ili mokraća neprijatnog mirisa takođe ne znači uvek da je u pitanju urinarna infekcija. Nalaz leukocita, eritrocita i bakterija u mokraći ne znači da je u pitanju urinarna infekcija.
Simptomi urinarnih infekcija na koje treba da obratite pažnju
Simptome urinarnih infekcija donjih mokraćnih puteva (cistitis) često nazivamo i dizuričnim tegobama: učestalo mokrenje, bol, osećaj pečenja pri mokrenju, osećaj nedovoljne ispražnjenosti bešike, pritisak i bol u donjem delu trbuha. Ako se infekcija odnosi na bubreg (akutni pijelonefritis), simptomima se pridružuje visoka temperatura i groznica, kao i bol u predelu zahvaćenog bubrega.
Kod starih osoba, simptomi mogu biti atipični, pogotovo ako se radi o akutnom pijelonefritisu: povraćanje, poremećaj svesti. Ako je prisutan urinarni kateter, dizurične tegobe uglavnom izostaju.
Opisane tegobe su dosta tipične za urinarnu infekciju. Međutim, ponekad je teško razlikovati da li se radi o urinarnoj ili vaginalnoj infekciji, što je posebno izraženo ako osoba ima infekcije koje se stalno ponavljaju. Stoga se savetuje da se uz urinokulturu kod njih obavezno uradi i vaginalni i cervikalni bris sa antibiogramom. Ako su brisevi pozitivni, onda se dve infekcije leče istovremeno, tako da se antibioticima dodaju i vaginalete napravljene prema antibiogramu.
Iako prenošenje infekcije uzrokovane Ešerihijom na partnera nije često, bakterije se mogu preneti seksualnim činom. Naravno, postoje izazivači infekcije (Hlamidije, mikoplazme, ureaplazme) koje su seksualno prenosive bolesti kada oba partnera treba da se leče bez obzira na simptome.
Komplikovane urinarne infekcije praćene su težom slikom bolesti i mogu trajati nekoliko nedelja. Komplikovanije infekcije su češće kod trudnica, žena u postmenopauzi, kod pacijenata koji su razvili otpornost na neke antibiotike, kod osoba sa kamenom u bubregu, pacijenata koji nose urinarni kateter. Faktori rizika za ozbiljnije infekcije su i bolesti poput dijabetesa ili kompromitovanog imunološkog sistema. U ovom slučaju prosečno lečenje traje 14 dana, s tim da ćemo se osećati mnogo bolje posle primene antibiotika – čim organizam počne da se bori protiv infekcije.
Upala bubrega neće proći sama od sebe. U slučaju da infekcija zahvati bubrege, klinička slika biće mnogo ozbiljnija. Upala bubrega i mokraćnih kanala (ili pijelonefritis) može trajati do 14 dana i mora se lečiti. Upala bubrega se razvija ukoliko se ne izleči upala mokraćne bešike, infekcija se tada širi na gornji deo urinarnog trakta na mokraćne kanale (uretre) i bubrege.
Pijelonefritis je praćen malaksalošću pacijenta, visokom telesnom temperaturom iznad 38 stepeni Celzijusa. Simptomi su i jak bol u trbuhu, bolovi se osećaju i u slabinama ili leđima, moguća je i mučnina, pacijenti imaju jak i češći nagon na mokrenje, koje može biti i bolno. Infekcije urinarnog trakta, pa i pijelonefritis, u 85 do 90 odsto slučajeva izaziva bakterija ešerihija koli.
Za razliku od upale mokraćne bešike kada je u nekim slučajevima moguće spontano izlečenje, upala bubrega neće proći sama od sebe. Biće potrebno dobro lečenje i pažljiva primena medikamenata kako ne bi, u najgorem slučaju, došlo do oštećenja bubrega i moguće sepse.
NE PROPUSTITE I:
