Muzički urednik Grand produkcije Endži Mavrić otvorio je dušu i otkrio detalje s početka karijere, kada je kao mladić i počeo da svira u jednom poznatom beogradskom restoranu. U to vreme su tamo kao gosti dolazila brojna velika imena tadašnje muzičke scene.
-Krenuo sam sa 17 i po godina u restoranu „Kum“ u Zahumskoj ulici, tu je Toma Zdravković dolazio nedeljom. Beki Bekić je bio radni pevač a svirao je orkestar „Vrelo srce“ sa kojim je pevala i pevačica Zorica Todosijević. Imali smo probe pa smo skidali i zabavnjake. Tada su još bili mikrofoni na kabl, ali je cela estrada tu dolazila. Nisi ti imao Fejsbuk i Instagram kao sad da vidiš pevače – ispričao je Endži svoje prve korake na estradi.
Iako je već kao vrsni harmonikaš zakoračio na estradno nebo, početak studijskog rada nije bio nimalo jednostavan niti lak.
-Kada sam otvorio studio 2002. godine baš sam bio u kanalu što se tiče finansija. Kako bi narod rekao „go kao guja“. Kada bi došao neki pevač rekao bih mu „stani samo tu, nije problem ništa, samo da radimo“. Zaista je bilo mnogo dobrih pesama koje smo tada napravili, ali takav je bio trenutak – rekao je Endži objašnjavajući da on ipak ne tretira te prve pesme kao one koje je „jeftino prodao“.
Mnogi hitovi koje je radio još u početku studijske karijere i danas se rado slušaju.
-Ne mislim da sam se prešao. Sve te pesme koje su ostale, sve su one prisutne na veseljima: i „Pobednik“ od Srećka Krečara, i „Najjači“ duet Đanija i Kosmajca, potom Đanijeve skoro sve pesme. Zatim „Samo ovu noć“, „Ne idi s njim“, „Kad tonem“, „A ja samo ruke podignem“ od Saše Matića, „Poželela“ od Indire… Skoro mi je jedan drug u kafani poručio pesmu „Popij jednu, hajde, hajde, kad si trezan nema vajde“ koju sam ja inače radio – ispričao je Endži.
Veliku podršku Endži je imao od Bokija Miloševića, a u Grandu je od prvog dana postojanja produkcije.
-Zoran Matić i Branko Mačić Mačak su mi puno pomogli kada sam počinjao devedesetih i tada sam dobio šansu za studijski rad. Boki Milošević mi je puno pomogao i sa njim sam svirao punih 20 godina. Sale Popović takođe, koji je moj veliki prijatelj. Ne bih voleo da nekoga izostavim – rekao je Endži i otkrio ko ga je naučio prve studijske korake.
-Kod Fute sam dolazio tačno u pola dva, tamo sam i ručao. Mene je Futa uveo u posao. Volim ih kao svoje najrođenije i puno su mi pomogli – istakao je Endži.
Muzički urednik Grand produkcije naglasio je kako je ponosan na mnoge pesme koje je producirao. Ako bi neke trebalo da izdvoji i tu bi se našao u rebusu, ali ipak prednost daje nekim novijim naslovima.
-Prethodni album od Prijovićke imali smo baladu „Sledeća“ na koju smo posebno ponosni. Sjajna balada koja je toliko dobro prošla i to su pesme koje ostaju. Kod Đanija je svaka pesma koju smo radili bila hit. Sada se povampirila čak i pesma iz 2002. „Muzika nek svira ja sam platio“ – istakao je Endži.
Posebno je istakao i saradnju sa Aleksandrom Mladenović.
-Prvi put kada sam je čuo znao sam da je ona, Aleksandra Mladenović, taj pevač koji može da iznese sve. Sa njom smo radili još pre nego što je imala ugovor kao Zvezda Granda. Jako sam ponosan što je baš ona otpevala moju pesmu, jer to ne može svako da peva – naglasio je Endži.
Šta je još otkrio o sebi Endži Mavrić pogledajte u VIDEU.
