Mile Kitić može se pohvaliti zavidnom karijerom i životom na visokoj nozi koji je došao kao rezultat truda i rada tokom nekoliko decenija na našoj estradi, međutim put do uspeha nije bio lak.
Kitić je rođen u Ceranima kod Dervente u velikoj porodici gde su se roditelji trudili da ih nauče pravim vrednostima kako bi jednog dana izrasli u poštene ljude, te je na svoje odrastanje danas itekako ponosan.
-Rođen sam na selu. U porodici je bilo nas petoro dece. Živeli smo od zemljoradnje. Nismo bili baš siromašni, bilo je hrane, pića, stoke, ali nismo mogli da priuštimo sebi sve što smo želeli, na primer, dobar bicikl, i tako neke stvari. Spavali smo u kući gde se samo ložila jedna peć, ostale sobe su bile hladne, bez grejanja. Bilo je toga i da sam spavao na mestima gde je vlaga, na buđavom dušeku. Nije bilo ni dobre garderobe, ni cipela, ali smo bili zdravi. Zato sam sad zdrav. Bar sam tako čuo da ljudi koji se malo namuče kroz detinjstvo i život, čak duže žive– ispričao je pevač svojevremeno.
Još kao dečak osetio je ljubav prema muzici kada je napravio i svoje prve pevačke korake.
Tokom trećeg razreda srednje škole folker je uplovio u pevačke vode, a prvi novac zaradio je upravo na novogodišnjem nastupu. Pevač kaže da nije znao šta će sa tolikim parama od prvog honorara, te da je sve podelio sa društvom.
– Bio sam srednjoškolac kada sam prvi put pevao za Novu godinu u Vogošći. Vlasnik restorana mi je tada isplatio veliki honorar, toliko je bilo para da nisam znao šta ću s njima (smeh)! Možda je to bilo kao sada 20-30.000, ali je to za mene bilo previše! Podelio sam to sa drugarima, bio sam široke ruke što sam i dan danas. Čak i sada, kada dobro „prođem“ za vikend, moram jedan deo novca nekome da dam – bendu, vozaču, nebitno. Kažu, da bi uzeo nešto, moraš da otvoriš ruku– rekao je Mile.
Iako je oduvek znao da je muzika njegov poziv, priznaje da je maštao o još jednom pozivu.
– O ovakvom uspehu nisam razmišljao. Osnovnu školu sam završio u selu kod Dervente, a kao jako mlad sam otišao u Sarajevo. Tamo sam završio saobraćajno-tehničku školu i maštao sam da budem profesor fizičkog vaspitanja, jer se sportom bavim ceo život. Zato sam posle srednje škole išao na prijemni na DIF, ali ništa od toga nije bilo jer sam tada počeo da pevam i sviram– objašnjava Kitić koji se ne kaje zbog fakulteta koji nije završio već planira da uživa u poslu kojim se bavi dok je živ.
