Ovog leta ekipa Grand Online portala posetila je Baošiće, malo mesto nadomak Herceg Novog u kom su svojevremeno svoju oazu mira pronašli Milena Dravić i Dragan Nikolić.
Spratna kamena kuća, gde je na poslednjem spratu glumica nekada boravila sa suprugom nalazi se tik pored mora. I nigde traga da je na prostranoj teresi sa pogledom na plavetnilo nekad odmarao najpopularniji glumački par, samo priča starijih meštana da su baš u Baosićima nekad boravili Milena i Dragan.
Osim meštana, čak i turisti koji godinama letuju u ovom boko-kotorskom mestu, dobro se sećaju druželjubivih i popularnih komšija, Mileninog osmeha i užurbanosti i Gagine ležernosti.
Kažu da je Dragan voleo da sedi na terasi ispred kuće i da zajedno sa prijateljima popije po koju. Umeo je, kažu, da celo jutro i popodne provede kraj mora, dok se Milena uvek sklanjala kako od znatiželjnih pogleda turista, tako i zbog obaveza.
– Dobro ih se sećamo, jer ko se ne bi sećao legendi našeg glumišta kakvi su bili Dragan i Milena. Leti smo ih često viđali ovde, gotovo svakodnevno. Milena je znala da porani, jer je volela da ide na plažu kad nema mnogo ljudi. Obožavala je da pliva i po sat vremena je bila u vodi, prosto i zaboravimo kad je ušla -s osmehom se priseća komšinica i nastavlja:
– A Gaga kao svaki džentlmen uvek je ispratio pogledom, zatim otišao do najbliže prodavnice da kupi novine i dugo sedao na ponti ispred kuće. Voleo je tu da sedi, da popije po koju često sa prijateljima, a često i sam. Bili su skromni i nisu odavali utisak velikih zvezda sve dok ih turisti nisu primetili. Znali su da ih zaustave da se slikaju, da ih pozdrave, a neki čak i da ih zadrže u razgovoru. Nikad im to nije predstavljalo problem, svakom su izlazili u susret, mada je Milena znala da se izvuče (smeh), samo kaže da žuri da spremi ručak i uđe u kuću. Nije im bilo lako, jer su se u poslednje vreme svi turisti zaustavljali ispred njihovog stana i čekali da ih vide. Ali sad je sve ostalo samo pusto sećanje.
Osim starijih meštana Gage i Milene sećaju se i oni mlađi.
– Bio sam mali kad su dolazili u Baošiće, ali se dobro sećam da sam na bajsu svakodnevno prolazio pored njihove kuće. Umeo sam da citiram replike iz Gaginih filmova i da mu onako u prolazu viknem “Urke, Urke”. Uvek je podizao ruku u znak pozdrava. Bio sam klinac, meni je to bilo zanimljivo da ga tako pozdravljam, ali sad iz ove perpektive znam da sam bio dosadan i da sam ometao ljude u odmoru (smeh) – kaže 26-godišnji meštanin.
