Međunarodni praznik rada najčešće nas asocira na prvomajski uranak ranojutarnji odlazak u prirodu, druženje i roštilj. Ipak, postavlja se pitanje: koliko ovaj običaj zapravo ima veze sa samim 1. majem i da li je nastao zajedno sa praznikom?
Prema tradiciji, uranak podrazumeva odlazak u prirodu u zoru 1. maja, a ponekad i dan ranije, uz logorsku vatru, hranu iz kotlića ili roštilj, te druženje sa porodicom i prijateljima, piše B92.
Zanimljivo je da slični običaji postoje i u drugim prilikama, i pre nego što je 1. maj postao praznik rada. Jedan od njih vezuje se za Uskrs, kada vernici rano ustaju i odlaze na jutarnju liturgiju, nakon čega se tradicionalno okupljaju u prirodi.
Zbog toga se često navodi da je, u vreme socijalizma, jedan „urankački“ običaj delimično zamenjen drugim, ideološki prihvatljivijim.
Sam 1. maj obeležava se u znak sećanja na događaje iz 1886. godine, kada su radnici u Čikagu protestovali tražeći osmočasovno radno vreme. Nakon nasilnih sukoba sa policijom, 1889. godine odlučeno je da se ovaj datum obeležava kao međunarodni praznik rada, simbol radničke solidarnosti.
Običaj ranog ustajanja i boravka u prirodi povezuje se i sa Đurđevdanom, kao i sa narodnim sećanjima na Prvi i Drugi srpski ustanak, kada je uranak imao i simbolično značenje okupljanja i zajedništva.
Ipak, bez obzira na poreklo i različita tumačenja, prvomajski uranak je ostao pre svega prilika za odmor, druženje i boravak u prirodi tradicija koja i danas okuplja porodicu i prijatelje.
Sve najnovije vesti, dešavanja sa snimanja „Zvezda Granda“ možete da pratite na našem portalu, kao i na društvenim mrežama. Link za Fejsbuk je OVDE, dok najzanimljivije videe sa snimanja i emisija pratite na Instagramu OVDE!
PROČITAJTE I:
