O Alini Juhart iz Maribora ove nedelje pišu svi mediji jer je svojom pojavom u „Zvezdama Granda“ izazvala svu pažnju. Ali malo ko zna ko je zapravo ona!
Pevačica ne krije da je rođena kao muškarac i da je pre četiri godine odlučila da zauvek bude žena. Njene borbe bile su neprestane, a sad je rešila da je javno vodi, uprkos komentarima i osudama koje i dalje doživljava, pogotovo nakon priznanja koje je dala u najgledanijem muzičkom takmičenju.
Za Grand takmičarka je sumirala utiske nakon emitovanja emisije „Zvezde Granda“ i otkrila ko je zapravo Alina Juhart i kako se nosi sa komentarima podrške, ali i osude.
Nakon emitovanja „Zvezda Granda“ postala si prava medijska senzacija, da li si očekivala da ćeš već u prvom pojavljivanju izazvati takvu pažnju javnosti?
Iskreno, ovakvu pažnju nisam očekivala. Sad kad čitam novine i čujem da sam regionalna senzacija ne mogu da verujem i to sigurno nisam očekivala, ali sam srećna ako je bilo ko u tome video nešto pozitivno, a prema porukama koje dobijam vidim da jesu, tako da je samim tim moja misija započeta i ostvarena.
Da li si se u nekom trenutku pokajala što si javno iskoračila sa priznanjem da si transrodna pevačica ili ti je ipak „pao kamen sa srca“ zbog toga?
Ni jedno, ni drugo. Ne znam da li ste primetili, ali ja nijednom nisam rekla da sam transrodna osoba, jer meni taj prefiks ne treba. Ne verujem u kategorije, mada mi je u isto vreme i razumljivo, jer ljudima to mora da se objasni. Ja sam neko ko smatra da je sprska crna trans žena jednostavno žena. Ja sam žena i tako živim nekoliko godina, možda mi je samo drago da se konačno o tome priča. Želim da pokažem ljudima da LGBT osobe nisu ništa strašno, ne želimo nikome ništa loše, samo želimo da živimo u miru, ljubavi i slobodi kao svi ostali.
Sama tvoja pojava u haljini i štiklama naišla je na oprečne komentare i osude, ali i na podršku. Da li si bila spremna za to i da li te je neki komentar povredio?
Sigurno je da sam bila spremna na različite komentare. Znate šta, niko ne voli da sluša i čita o sebi da je bolestan, da je bolesnik, da je nakaza, šta god, ali ja sam osoba koja veruje u fokus, a moj fokus je na pozitivnim ljudima. Ako sam jednoj osobi svojim rečima u takmičenju pomogla da sebe prihvati više, onda sam ja pobednica u svojoj misiji. Ali mislim da je ipak bilo više njih koji su tako reagovali, tako da je moj fokus na porukama podrške, na porukama zahvale i to je negde ono što sam i htela da uradim. Prezahvalna sam za svaku poruku.
Rekla si u intervjuu za Grand da si još kao dete shvatila da želiš da budeš žensko i tu odluku si pre nekoliko godina počela da živiš. Kako si detinjstvu bila drugačija, a znamo da deca umeju da budu surova, da li te je okolina tad osuđivala i povređivala?
Mislim da sam kao mala samu sebe najviše osuđivala, jer je to mnogo teško, to su osećaji koji ne mogu rečima da se opišu. Deca možda i jesu nekad bila surova, ali sam ja nekako uvek bila svoja da to nisam ni primetila. Nisam nikad osetila preteranu mržnju svojih vršnjaka, jer sam uvek bila iskrena, puna ljubavi i razumevanja. Kasnije kada sam i priznala ko sam ja, i ako je neko imao nešto protiv mene, kad su me upoznali i videli ko sam zapravo brzo su me prihvatali.
Kako su tvoj otac i brat reagovali nakon što su ogledali tvoj nastup u „Zvezdama Granda“?
Nemam reči kojim bih opisala podršku oca i brata, pogotovo brata. Toliko mi znače njegove reči i podrška koju mi daje, jer znam da je uvek tu, a nije mu uvek bilo najlakše. To su stvari koje su njemu u početku bile teške da razume, ali negde je vremenom otvorio svoje srce i prihvatio. Naša ljubav je ogromna i jako mi znači u životu. Uvek je tu za mene, isto kao i moja predivna snajka i moja bratanica kojoj smo juče proslavili pet godina. Porodica je nešto što meni jako znači, isto kao i podrška mojih drugarica koje su mi kao sestre. Toliko podrške od strane mojih najbližih mi puni srce i daje snagu svakog dana da nastavim dalje.
Da li si možda dobila javnu podršku od neke poznate ličnosti?
Za sad nisam dobila, čekam Milicu Pavlović da se javi (smeh), nju obožavam. Šalim se, ja obožavam sve i Aleksandru Prijović i Natašu Bekvalac, ne bih da nabrajam jer je spisak predugačak. Za sad još uvek nisam dobila podršku od neke javne ličnosti, ali nadam se da će u nekoj budućnosti stići i od njih.
Marija Šerifović nije prihvatila mentorstvo, iako si nju prvo odabrala za mentora, ali te je zato Ceca Ražnantović oberuče prihvatila. Da li si razočarana zbog Marije i jesi li počela da vežbaš za drugi krug sa Cecom?
Svi me pitaju da li sam razočarana što me Marija nije prihvatila, ali ja moram da kažem da me je Marija odbila na najlepši mogući način. Meni je čast bila da pevam ispred takvih ljudi, tako da bih sa zadovoljstvom bila u bilo čijem timu od članova žirija. Svi su na svoj način fenomenalni i izvanredni, zato i sede u tim sudijskim stolicama. Naravno, jedna je Ceca i apsolutno mi je čast što sam deo njenog tima. A sa pripremama još uvek nismo počeli.
Rekla si da ne nosiš pantalone, farmerice, već samo haljine. S obzirom na visinu, da li je teško da pronađeš garderobu za sebe?
Stvarno nemam problem, umem sebi da pronađem odeću, znam šta je moj stil i šta mi se sviđa. Volim elegantnu, ženstvenu i nekako garderobu sa stilom, to mi je jako bitno. Mnogo vodim računa o tome kako se oblačim, ali to i volim, tako da mi to ne stvara problem. Možda samo imam problem da pronađem broj obuće, kada je reč o visokim petama, ali to poručujem i uspevam i to da pronađem. Sve mi se u životu nekako posložilo.
S obzirom da je prvi nastup bio i te kako zapažen, da li si razmišljala kako ćeš da se predstaviš u drugom krugu?
Pripremam malo emotivniju verziju sebe, a s druge strane i malo zabavniju stranu sebe. Želim da pokažem ljudima i taj balans mene, jer sam se jedne strane mnogo emotivna žena, a s druge neko koja voli da igra, da se zabavlja, da izlazi i želim to da pokažem.
