Istorijat sladoleda seže čak do 3000. g. pre n. e. Tada su Kinezi poznavali recepturu koja je preteča današnjem sladoledu. Za sladoled se kaže da je najstarija poslastica na svetu i u mnogim zemljama najpopularniji je desert. Vole ga sve starosne kategorije, a najviše mališani. Naš čuveni i moj omiljeni pisac Duško Radović svojevremeno je leto nazivao „sezona sladoleda i krajnika“.
Međutim, nepravedno je tu izuzetnu poslasticu smatrati sezonskom. Sladoled je odlična hrana tokom cele godine.
Glavne karakteristike sladoleda jesu da hladi, sladi, osvežava, popravlja raspoloženje. Sladoled je koncentrat energije, kalorijska bomba u organizmu! Sto grama sadrži 150-200 kalorija, u zavisnosti od sastava.
Osnovna podela sladoleda izvršena je prema njegovom sastavu – na mlečni i voćni. Mlečni sadrži belančevine, masti, šećer, a voćni može da bude samo od voća. Možemo ga konzumirati na štapiću, u kornetu, čašama ili kutijicama.
U poslednje vreme pravi se sladoled od zelenog čaja, medni sladoled, od smeđeg šećera, pirinčanog mleka, pistaća, jogurta.
Svojevrsna pikanterija u svetu jeste sladoled za pse, tako da šetajući gradom možete da počastite svog ljubimca.
Pri konzumiranju i kupovini ove poslastice koju svi volimo moramo biti obazrivi. Prednost treba dati industrijskim proizvodima jer su bezbedniji što se tiče kvaliteta i mikrobiološke i hemijske ispravnosti. Treba ga jesti polako, zadržavati u ustima da se topi, blago zagreje pre nego dođe u jednjak i želudac.
PROČITAJTE I:
