Bez hrane nema života jer je ona gorivo bez kog naš organizam ne može da funkcioniše. Uzimanjem različitih namirnica unosimo nutrijente koje našim ćelijama daju život i zdravlje.
Još je grčki lekar Hipokrat jasno izrazio misao da „medicinska nauka ne bi uopšte bila otkrivena, niti pronađena i ne bi postala predmet istraživanja kada bi isto jelo i piće odgovaralo i zdravom i bolesnom čoveku“.
To znači da bez hrane nema zdravlja ni napretka nijednom živom biću. Zapravo, hrana pokreće svet, svaki naš dan se vrti oko hrane, gastronomija vlada našim životim, industrija hrane dominira svetskom ekonomijom, o hrani se mnogo piše i priča, zdrava ishrana postaje dominantna u vreme kada bolesti vrebaju sa svih strana.
Jedan od ključnih rezultata istraživanja projekta „Načini pravi izbor za dugoročno zdravlje“ iz 2017. godine bio je – 50 odsto odraslog stanovništva u Srbiji ima prekomernu težinu, a svaki peti stanovnik spada u kategoriju gojaznih. Kada tome dodamo sve više obolelih od karcinoma, dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti, ne možemo da se ne zapitamo u čemu to grešimo kada biramo šta jedemo.
Kakve su navike u ishranu kod naših ljudi?
Najpoznatiji srpski nutricionista Predrag Nenadić počinje priču od najvećeg problema i posledice: a to je gojaznost kod dece – 31 procent školske dece ima višak kilograma. Deca nemaju zdrave navike, što u budućnosti, kada odrastu, uslovljava mnoge bolesti i nemogućnost da se leče.
-Najveći problem naših ljudi jeste prejedanje, a do njega dolazi tako što ljudi preskaču obroke, preskaču doručak, pa se u sledećem obroku prejedu. Takođe, jedu puno belog hleba i peciva u pekari. Većina ljudi ne vodi računa o tome koju hranu unosi, uz izgovor da ne stiže. Još jedna krajnost jeste takozvana zdrava ishrana i uzimanje velikih količina voća pod izgovorom da je voće zdrava hrana. To je neistina- istakao je Predrag.
Osnovna formula zdrave ishrane je umerenost.
Još jedna greška jeste to što ljudi izbegavaju masti, posebno svinjsku mast, a mast je zdrava. Transmasti nisu dobre, ne treba mešati masti i transmasti.
Najveći protivnik ljudskog zdravlja su šećeri koje je industrija hrane ubacila bukvalno u sve industrijske proizvode. Šećeri podižu holesterol, a ne masti, prenosi Zadovoljna.rs.
BONUS VIDEO: Aleksandra MLadenović otkrila kako je smršala
POGLEDAJTE I:
