Sav bol i težinu zbog gubitka deteta osetila je Gabrijela Suarez kojoj je sin nestao kada je imao tri godine. Međutim, sudbina je htela da ona njega 10 godina kasnije usvoji ne znajući da se radi o istom dečaku.
Ova neverovatna priča kreće ovako: Gabrijela je bila potpuno skrhana kada su joj ukrali trogodišnjeg sina. Ona je na par sekundi sklonila pogled i dete je nestalo. Uprkos intenzivnoj potrazi, detetu nije bilo traga. Tokom godina potraga za Bernardom je zamrla, iako nikada zvanično nisu prestali da ga traže.
Uprkos tome što nije uspela da ga pronađe, Gabrijela nije gubila nadu da je njen sin negde živ i da će se jednog dana ponovo sresti. Zbog toga je počela da volontira u udruženjima za traženje i lociranje izgubljene dece. U više navrata je angažovala privatne detektive kako bi pronašli makar neki trag njenog nestalog sina. Za to vreme njen muž je mislio da je to nemoguće i da je Gabrijela opsednuta. Njih dvoje su se na kraju rastali.
U jednom trenutku Gabrijela se priključila prihvatilištima za decu bez roditelja ili sa problemima kod kuće. Tu je ona počela da se brine o drugoj deci.
Pritom, posle jakih kriza i iskušenja Gabrijela je počela da razmišlja da usvoji dete. U to vreme posebno se zbližila sa jednim 13-godišnjim dečakom iz prihvatilišta. Tomas je bio jako povučen, nije se igrao ni sa kim niti razgovarao, uglavnom je sam u ćošku crtao slike.
Počeli su da pričaju i Tomas joj je pokazao crtež svoje majke za koju je kazao da se mnogo promenila nagore, da je počela da pije i da on sada ne zna gde je ona.
Sve to je Gabrijelu jako rastužilo, ali i zbližilo sa Tomasom. Kada su se njih dvoje zagrlili, Tomasov dokor je kazao da je to prvi njegov kontakt s nekim otkad je došao u prihvatilište.
Ubrzo je Gabrijela odlučila da usvoji mališana jer je shvatila da mu treba mnogo ljubavi i bila je voljna da mu je pruži.
Tako su njih dvoje počeli da žive uz mnogo nežnosti i ljubavi, iako im u početku nije bilo lako da se prilagode na nove okolnosti, piše pdnoticias.com.
Gabrijela je imala mnogo strpljenja za sve ono što je Tomas prošao i podržavala ga je. Za sve to vreme ona nije znala da je zapravo usvojila svog rođenog sina koji je nestao 10 godina pre toga.
Ova priča je, naime, dobila filmski rasplet kada je Gabrijela jednom prilikom čula Tomasa da pevuši jednu pesmicu. Tu uspavanku je Gabrijela smislila za svog Bernarda.
Odmah ga je pitala kako je zna, a on je odgovorio da mu je to pevala njegova mama – dok je bila dobra prema njemu.
Tad je žena u šoku počela da prepoznaje Bernardove crte lica kod Tomasa, mada se plašila da je um zavarava i da je njena nada prosto nemoguća.
Ubrzo je Tomasu uradila DNK test. Kad su stigli rezultati, doslovno je pala na kolena. Ništa joj nije bilo jasno, plašila se da poveruje, bila je i presrećna i prestravljena. Imala je milion pitanja, kako je moguće da je završio u hraniteljskom prihvatilištu, kako je moguće da su se sreli i da je baš njega usvojila…
Tada joj je dečak rekao gde je odrastao i da je žena koja ga je odgajila bila loša i da je dosta pila. Besna Gabrijela je odjurila do nje, a ona joj je konačno priznala da je ukrala Bernarda jer je sina izgubila u nesreći. Dala mu je ime Tomas po detetu koje je izgubila.
Garijela je potom otišla u policiju, pa je žena koja joj je ukrala dete optužena za otmicu, s tim što Tomas nije želeo da je tuži. Mislio je na njenu prazninu zbog gubitka sina i samo je želeo da se ona leči od alkoholizma.
Gabrijela je sina podržala u svim njegovim odlukama, u želji da nastave da konačno žive srećni u miru, piše manualisdadesfacies.com.
