Po prvi put Dejan Matić govorio je o gubitku najboljeg prijatelja i kako je prevazišao bol i uspeo da se vrati muzici. Koliko i zbog čega danas ceni život. O zahvalnosti roditeljima koji su najzaslužniji za kvalitete koje imaju njegov brat Saša i on. O beskrajnoj ljubavi koju oseća za svoje najmilije, suprugu Jelenu i sinove Zorana i Konstantina, otkrio je Aleksandri Simić u emisiji „Iskreno“.
Bio je, kaže, nemiran i nestašan dečak, roditelji su bili tu da podrže sve snove dečaka blizanaca i danas zajedno uživaju u njihovim pesmama i napretku. Kada ga je napustio prijatelj Zoran, pevač je doživeo najveći udarac u životu.
– Tada sam pao. Dva meseca nisam izlazio iz kuće bez preke potrebe jer nisam želeo da na druge ljude prenosim svoje neraspoloženje. Mislio sam da posle tog bola nisam u stanju da se vratim i budem onaj Dejan Matić na kakvog je publika navikla. Zoran je radio sa mnom i bio moja desna i leva ruka. Čovek za sve. Prvi nastupi i intervjui su mi jako teško padali. Očekivao sam kao da će se svakog trenutka pojaviti i reći mi neku od naših rečenica i šala. Morao sam da se vratim, muzici i sebi. Bilo je jako teško, ali mnoge životne istine tada su postale jasnije i drugačije“, seća se i iskreno govori Dejan Matić.
Kako to u životu biva, nakon teških momenata dođu oni lepi i radosni a u Dejanovom životu i trajni, za čitav život. Jedno lepo prijateljstvo preraslo je u ljubav, a danas je Jelena njegova supruga i majka njihova dva sina. Slažu se , dopunjuju, razumeju. – Jeleni sam na početku našeg zabavljanja predočio kakav je moj posao, šta iziskuje, kakav način življenja nalaže, šta sa sobom nosi medijska popularnost. Neki ljudi takve stvari ne shvataju međutim Jelena je sve dobro razumela i jako je posvećena deci i porodici što je za nas dvoje veoma važno. Danas se osećam kao najsrećniji čovek na svetu jer znam za šta i za koga živim i najispunjeniji sam kada se ujutru probudim kraj svoje supruge i naša dva dečaka.
Tekst: Ivana Đorđević/Foto: Fabrika fotografa
