Nenad Jovanović, poznat javnosti kao Nenad Blizanac, u jednom televizijskom gostovanju otvoreno je govorio o detinjstvu koje ga je duboko oblikovalo. Po prvi put podelio je detalje o odrastanju bez roditelja i emotivnim ranama koje je nosio godinama, ali i o načinu na koji je kasnije uspeo da se izbori sa njima.
Iako je rođen u Štutgartu, Nenad često ističe da sebe doživljava kao čoveka iz Pribojske Banje, gde je proveo detinjstvo sa bakom i dekom.
– Mene kad pitaju odakle sam, ja uvek kažem da sam iz Pribojske Banje, ali ja uopšte nisam iz Pribojske Banje. Rođen sam u Štutgartu, a svega osam godina smo živeli u Pribojskoj Banji. Naše školovanje od prvog do osmog razreda smo proveli u Pribojskoj Banji i nekako je moja duša tu, na tom mestu. Kad me neko pita odakle sam, ja uvek kažem da sam iz Pribojske Banje, ali eto, baš i nisam, ali se tako osećam – ispričao je Nenad u emisiji, prisećajući se perioda kada je živeo bez roditelja.
Kao i svi gastarbajteri, roditelji su ga ostavili kod bake i deke
O svom odrastanju sa ove distance govori kao o jednom neprijatnom iskustvu.
– To je period koji je, da kažem, mene formirao kao ličnost. To je bilo jedno neprijatno iskustvo. Mi smo, kao i naši roditelji, bili deo jednog vremena. Tada su gastarbajteri ostavljali decu kod svojih roditelja na selu i to je bilo uobičajeno. Ali za nas je to bilo teško. Verujem da ni našim roditeljima nije bilo lako, jer su mislili da je to jedino rešenje. Ipak, mi smo kao deca ostali bez onoga što nam je najviše trebalo – sigurnosti i zaštite roditelja – rekao je Nenad.
Strah od odbacivanja
Na to je Slavica Đukić Dejanović primetila da su zapravo bili lišeni roditeljske sigurnosti, sa čim se on složio:
– Apsolutno tačno. To utiče na način na koji se razvija naš nervni sistem i kako doživljavamo svet. Kada nema te sigurnosti, počneš da vidiš opasnost i tamo gde je nema. Javlja se strah da ćeš opet biti ostavljen. Neutralne situacije moj um je često tumačio kao pretnju. Odrastaš u grču, i ako kasnije ne osvestiš to stanje, može ozbiljno da te optereti. Ja sam uspeo da se izborim sa tim – objasnio je on.
Potom se osvrnuo na duboko ukorenjen strah od odbacivanja:
– To je stalni strah od odbacivanja, od ljudi, okoline, čak i života. Uvek imaš osećaj da ćeš ostati sam. Ja se i danas jasno sećam tog trenutka kada smo ostavljeni i bola koji sam tada osetio – rekao je Nenad.
Najteži trenutak iz detinjstva
A on je ovom prilikom ispričao koji je to bio najteži trenutaka iz detinjstva:
– Tačno se sećam tog momenta. Roditelji su seli u kola i krenuli, a mi smo potrčali za njima. Na jednoj krivini auto je skrenuo ulevo, mi više nismo mogli da trčimo… Ja sam tada pao na kolena i osetio strašan bol u grudima. Posle toga se ničega ne sećam. Ne znam kako sam se vratio kući, šta je bilo sa bakom i dekom, kako su me tešili… Kao da je sve nestalo – ispričao je.
Dodaje da je to bio trenutak kada je telo „ugasilo“ emocije kako bi ga zaštitilo:
– Taj bol je za dete od tri godine bio prevelik. Verovatno je to bio odbrambeni mehanizam. Najteže je što kasnije ceo život bežiš od tog osećaja – rekao je Nenad.
Kao deca, on i brat nisu razgovarali o tome, ali su kasnije često delili uspomene.
„Bilo je i lepih trenutaka…“
– Sećali smo se sela, druženja, zime, sankanja… Bilo je i lepih stvari, ali su se, nažalost, više zadržale one teške uspomene. Ta tuga je dugo bila zaključana u meni. Plašio sam se da se suočim sa tim, da zaista osetim šta nosim u sebi. Tek kroz rad na sebi uspeo sam da uđem u taj osećaj i da ne pobegnem. Da kažem sebi: „Aha, to je to“. Nije me uništilo tada, neće ni sada – iskreno je rekao.
Na kraju je podelio i kako je uspeo da prihvati taj deo sebe:
– Shvatio sam to kao da taj mali dečak iz mene i dalje postoji. Ima tri godine i još je tamo, sam. Moj razum ga je dugo potiskivao iz straha. Kao da sam mu govorio: „Ćuti, nemoj da se vidiš, napravićeš problem“. Ali kada sam ga prihvatio, sa ljubavlju i razumevanjem, sve se promenilo. Ja sam danas njemu podrška, ja sam mu oslonac. I tek tada je počeo da se smiruje i da mi veruje – objasnio je Nenad.
Danas, iako članovi njegove porodice žive na različitim mestima, odnosi su stabilni i puni razumevanja.
– Sestra živi u Nemačkoj sa porodicom. Roditelji su se pre godinu dana preselili u Beograd i blizu su mi. Brat i ja se ne viđamo često, ali se čujemo svakodnevno. Sve funkcioniše kako treba, posećujemo se i tu smo jedni za druge – zaključio je Nenad, a prenosi Blic.
Sve najnovije vesti, dešavanja sa snimanja „Zvezda Granda“ možete da pratite na našem portalu, kao i na društvenim mrežama. Link za Fejsbuk je OVDE, dok najzanimljivije videe sa snimanja i emisija pratite na Instagramu OVDE!
PROČITAJTE JOŠ:
