Maja Marinković u emisiji „Nije lako biti ja“ govorila je o svojim počecima, prvim muzičkim koracima u Vranju, ali i trenutku kada je morala da izabere između karijere i ljubavi.
Na pitanje voditelja da li je još u Vranju, dok je radila na radiju i televiziji i pohađala muzičku školu, imala jasnu želju da postane pevačica i koji je bio trenutak prelomnice, Maja se vratila na sam početak.
–Pa dobro, da krenemo od Vranja. Ja sam zapravo imam mnogo tih jedinih audiokaseta, sada će biti audiokaseta, gde sa dve godine pevam, pričam, recitujem. Tako da sam ja, mogu da kažem, oduvek maltene u muzici, zahvaljujući najpre svojim roditeljima, majci i ocu, koje su i učili me da čitam, da slušam recitacije. Rasla sam uz Kolibri, Branka Kockicu, Dragana Lakovića, uz “deco pevaj te sa nama”, uz taj divni obrazovni program koji smo tada imali, kao televizijski. Nakon, recimo, predškolski taj uzrast, već kreću ozbiljne stvari, u smislu da se već iskristališe taj moj neki muzički sluh. I onda sam na nagovor moje komšinice Ane upisala muzičku školu Stevan Mokranjac u Vranju. Odmah se zaljubila u carstvo tih nota, melodija, muzike. Zaljubila sam se u klavir koji sam tada svirala. Muzički hor je isto bio paralelno sa tim muzičkim školovanjem. I taj period pamtim po divnim druženjima, po nastavnici odnosno našoj dirigentkinji Svetlani Nikorić, koja je bila naša kao druga majka. Mi smo sa horom svake godine išli u Šabac, jer u to vreme je bio međunarodno takmičenje horova, bivše SFRJ, i to je bilo divno, osvajali smo velike, visoke nagrade, i ta druženja dan-danas traju i to su ovi divni mladi ljudi koji su muzički vrlo talentovani. I muzička škola Stevana Mokranjca u Vranju i dan-danas ima sjajni nastavni kadar i sjajnu ovu, sjajnu decu, vrlo talentovane – priča pevačica.
Maja je potom nastavila da priča o daljem razvoju svog muzičkog puta, te je otkrila da je još tokom gimnazije dobila posebnu ulogu u crkvenom horu.
– E sad, nakon toga, ono što je zanimljivo, što se meni kasnije dešava, tokom, recimo, školovanja u gimnaziji, da dobijem ponudu od vranjske eparhije, odnosno, pošto sam sama bila član najpre hora, pa sam postala dirigent crkvenog hora koji se zvao otac Justin, vranjske eparhije. I to je isto jedna divna, da kažem, jedna faza u mom životu, na koju sam jako ponosna. Otac Janča u to vreme je divan jedan sveštenik koji je, recimo, bio prijatelj sa našim ocem Justinom, je bio neko ko je bio moja najveća, zapravo, podrška u to vreme. I svi ti divni ljudi su zauvek u mom srcu. To nije bio hor koji je bio sastavljen isključivo od muzičko obrazovanih ljudi, to su bili ljudi iz grada koji su prosto voleli da pevaju, voleli tu svrhu koju vide u tome, i to je onako jedno nešto jako čisto i nešto prelepo na šta sam jako ponosna – istakla je ona.
Voditelj je potom podsetio na njen prvi ozbiljniji angažman, a Maja je objasnila kako je došlo do saradnje sa sastavom „Nečista krv“.
–Da bi se posle toga, zapravo u tom nekom periodu čulo da postoji neka Maja koja mnogo lepo peva, i ja dobijam prvi zvanični poziv od sastava Nečista krv. Sve u Vranju je povezano. Sa Borom Stankovićem. Da, i ocem Justinom. I ja se pridružim tim momcima, nas je bilo četvoro u to vreme, i pevali smo u više glasova, i to je zvučalo divno. Počela sam sa zabavnom muzikom, naravno. To su bili, recimo, pesme Lutajućih srca, Bisera, Magazin, Novi Fosili, Maja, sve te lepe zabavne melodije, mediteranske ili ne. I onda kasnije kroz vreme sam učila naravno, vranjski melos i starogradske, tako te romanse, te divne numere i takav je neki moj zvanični put – objašnjava Marinkovićeva.
Na pitanje zašto tada nije došlo do snimanja albuma i ozbiljnijeg iskoraka ka Beogradu, Maja je otkrila da je postojala velika prilika koju su odbili.
-To se nije tad desilo, mi smo imali u jednom momentu ponudu da pređemo za Beograd i da pevamo u Interkontinental hotelu, međutim, muzičari su bili poslovno vezani za Vranje i onda smo odbili tu, da kažem, ponudu. A ja sam sve to vreme, zapravo imala negde osećaj da je sve to meni kao škola, da ja trebam prvo da naučim da bih zapravo krenula u sve to ozbiljno, kako da kažem – naglasila je Maja.
O prelomnom trenutku u karijeri, pevačica je otkrila da je imala i konkretnu ponudu za pesmu, ali da je tada donela životnu odluku.
–I, zapravo, tada kreće moj prvi kontakt sa Majom Odžaklijevskom, onda kroz taj rad dolazim najpre u Vrnjačku banju, pa onda za Beograd. I tu se zapravo dešava život, taj prvi moment kada se meni daje prva ponuda, odnosno imala sam mogućnost da mi Željko Vasić ponudi jednu pesmu. Pesma se zove “Ne verujem ja”. To je trebala ženska verzija da bude, međutim, u to vreme jesam, zapravo, započela svoju emotivnu, da kažem, priču sa današnjim suprugom i mi odlučujemo da ja dođem u Vrnjačku banju, tako da je kod mene zaista bilo ili-ili. Ja sam odabrala – istakla je Marinkovićeva, pa nastavila priču:
–Pa, karijera sve vreme je tu. Ja sam samo da kažem želela, ne samo, nego prosto želela da postanem majka. Zapravo našla sam čoveka za koga sam verovala da je to to i oformila svoju porodicu i ne žalim ni jedan moment, zato što su to moje najlepše životne pesme, koje se zovu Angelina i Nikola. Nekada me pitaju kao da li, šta bi bilo kad bi bilo, u smislu da to nije ispalo, da je možda bi tada… Da, možda bi karijera krenula u drugačijem smislu i sve to, ali smatram da je sve trebalo onako kad je trebalo da se desi, sve u pravo vreme. I ja sam prosto eto uživala u tome i čim su bili mali, apsolutno sam im se posvetila na svaki način. U smislu, važno mi je da budem tu za njih, važno mi je da propratim svaki segment njihovog rastanja – zaključuje ona u emisiji kod Živojina Krstića.
Sve najnovije vesti, dešavanja sa snimanja „Zvezda Granda“ možete da pratite na našem portalu, kao i na društvenim mrežama. Link za Fejsbuk je OVDE, dok najzanimljivije videe sa snimanja i emisija pratite na Instagramu OVDE!
PROČITAJTE JOŠ:
