Ishrana, osećaj zadovoljstva, prestanak jela i neprejedanje su proces koji u sebi uključuje čitav „ples“ između stomaka i mozga. Tu se ubrajaju i „poruke“ od stomaka do mozga koje nas navode da prestanemo da jedemo.
Upravo ta „usluga“ za razmenu poruka na relaciji stomak-mozak je u kvaru kod ljudi koji se bore sa gojaznošću. Čini se da kod njih mozak uopšte ne obraća pažnju na poruke koje stomak šalje.
Upravo ovaj, kako kažu istraživači sa Univerziteta Jejl, „otupljeni odgovor mozga“ je razlog zašto je nekim ljudima teško da izgube težinu i da zadrže kilažu.
– Moramo da pronađemo gde je ta tačka kada mozak počinje da gubi sposobnost da reguliše unos hrane i šta određuje taj prelazak – rekla je za „Mirror“ Mirela Serle, profesorka medicine na Jejlu.
Ona objašnjava da su istraživači uneli glukozu ili mast direktno u stomak 28 osoba koje su bile mršave sa BMI koji je bio 25 ili manje, i kod 30 osoba koje su bile gojazne (sa BMI 30 ili više), da bi ispitali moždanu aktivnost funkcionalnom magnetnom rezonancom (fMRI).
Desilo se to da je među mršavim učesnicima aktivnost mozga smanjena u različitim regionima nakon infuzije glukoze i masti, dok nasuprot tome, kod gojaznih učesnika nisu primećene promene u aktivnosti mozga.
– Ovo je bilo iznenađujuće – objasnila je profesorka Serle i dodala: Mislili smo da će biti različitih reakcija između mršavih i gojaznih ljudi, ali nismo očekivali izostatak moždane aktivnosti kod ljudi sa gojaznošću.
Profesor Serlie i njene kolege su zatim bliže pogledale region mozga nazvan striatum, koji igra ključnu ulogu u regulisanju ponašanja u ishrani putem svog neurotransmitera „nagrađivanja“, dopamina.
Koristeći fMRI za procenu oslobađanja dopamina nakon infuzije hranljivih materija, istraživači su otkrili da je glukoza izazvala oslobađanje u obe grupe učesnika, dok je masnoća izazvala oslobađanje dopamina samo kod mršavih učesnika. To znači da postoji smanjeno „osećanje hranljivih materija“ kod gojaznih ljudi.
Učesnici sa gojaznošću potom su prošli 12-nedeljni program mršavljenja, kada su oni koji su izgubili najmanje 10 odsto svoje telesne težine ponovo snimljeni. Ni njihov gubitak težine nije promenio odgovor njihovog mozga na infuziju hranljivih materija.
– Nijedan od odgovora mozga na sitost nije pronađen – istakla je profesorka Serle, što uveliko objašnjava zašto se oni koji i izgube težinu ponovo goje.
Ovi rezultati istraživanja takođe objašnjavaju i zašto gojazni ljudi mogu da pojedu ceo obrok i da i dalje osećaju glad.
-Moramo da pronađemo gde je ta tačka kada mozak počne da gubi sposobnost da reguliše unos hrane i šta određuje taj prekidač. Ako znate kada i kako, možda ćete to moći da sprečite – ističe profesor i dodaje:
– Ljudi i dalje misle da je gojaznost uzrokovana nedostatkom volje. Ali pokazali smo da postoji stvarna razlika u mozgu kada je u pitanju senzor za registrovanje hranljivih materija.
