Već tokom osnovne škole doživeo je psihičko, a potom i fizičko nasilje, a nastavnici i đaci su o svemu tome ćutali i pravili se da je sve u redu. Zatvoreno u svojoj sobi on je znao istinu koju živi, jer nikome nije hteo o tome da govori iz straha da će situacija biti još gore.
Upravo je tako bilo odrastanje Aleksandra Radojevića, pevača i nekadašnjeg takmičara „Zvezda Granda“.
Aleksandra pamtite po njegovom talentu i energiji kojom je sve uverio da je sve u najboljem redu. Niko nije ni mogao ni da posumnja sa kakvim situacijama se ovaj mladi momak suočava. Od petog razreda osnovne škole u Kragujevcu doživljava najstrašnije uvrede.
-Govorili su mi da sam peder, da sam ženski petko i to je bilo tako svakog dana, a potom je usledilo i fizičko maltretiranje. Nisam sa tako malo godina mogao ni da percipiram na pravi način sve što su mi govorili. Odlučio sam da ne pominjem ništa roditeljima jer me je bilo stah, strah da će biti još gore ako bilo kome kažem. Sigurno bih roditeljsku podršku, ali izabrao sam da ćutim – započinje svoju priču za Grand Online.
Aleksandar za emisiju „Život priča priče“ govori da je imao strah da ide u školu jer nikada nije znao sa čime će morati da se suoči tog dana, a na pitanje da li su nastavnici bili upoznati sa vršnjačkim nasiljem, on odgovara:
– Pa znate kakva je prosveta, oni to nisu ozbiljno ni doživljavali. Sigurno da je neko video, prošao hodnikom ili dvorištem škole od nastavnika jer se to dešavalo i za vreme odmora, ali bi samo u prolazu rekli da me ne uznemiravaju. I ništa više od toga. Nisu ozbiljno shvatali.
Ubrzo nakon toga počelo je i fizičko nasilje, Aleksandar je tada odlučio da se potpuno udalji od ljudi i samo čekao dan kada će se završiti osnovna škola, sa nadom da će drugačiji scenario biti u srednjoj školi.
-Upisao sam Ekonomsku školu, nije bilo toliko turbulento kao u osnovnoj školi, ali i tamo sam doživljavao neprijatnosti, iskren da budem – priča pevač. Međutim, ono sa čime je već tada počeo da se suočava jesu simptomi anksioznosti i napadi panike. Seća se tačno na kom se to času zbilo i gde je tačno sedeo.
-Srce mi je lupalo, imao sam utisak da ću umreti, nisam znao šta mi se dešava. Imao sam million misli, a nijednu kako da se umirim – s knedlomu grlu priseća se Radojević.
I čak ni tada on nije odlučio da potraži pomoć, već je potpuno samouk počeo da se bavi ovom temom. I na taj način je sebi pomogao koliko je umeo.
-Ja sam tek sada krenuo na psihoterapiju, iskren da budem i novac je bio bitan faktor. Nije ni čudo da sam se upravo u ovim životnim trenucima susreo sa mojom doktorkom. Bio sam mnogo toksičan, ne mogu da kažem nezreo, ali sam pročitao da čovek sebi prizna da je bio toksičan tada sazreva. Zahvalan sam jer sam upoznao neke ljude upravo sada I što mi pružaju njihovu podršku- rekao je kroz suze Aleksandar.
Napominje da iako je on ćutao, više to ne čini i zato je otvoreno govorio za našu emisiju. On sa posledicama živi i voljan je da intenzivno radi kako bi bio bolji prema sebi i samim tim i prema drugima. Svako se preporučuje da ovakve teme ne ostavljate samo za sebe, već da potražite pomoć stručnog lica.
Aleksandrovu potresnu ispovest možete da pogledate u videu.
Depresija je uobičajeni poremećaj mentalnog zdravlja i procena je da na svetu pet odsto odraslih pati od ovog poremećaja, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije.
Svaki šesti odrasli stanovnik Srbije je ispunio kriterijume za neki od najčešćih psihijatrijskih poremećaja, pokazalo je istraživanje o mentalnom zdravlju nacije u vreme pandemije.
