Iako je učešćem u najgledanijem takmičenju „Zvezde Granda“ stekao enormnu popularnost i postao pravi Plejboj, Žarko Madžić ostao je prizeman i ne libi se da javno priča o svojoj prošlosti koja ni malo nije bila laka.
U mladosti pevač je eksperimentisao sa raznim poslovima, a svojevremeno radio je i na buvljaku i to samo iz jednog razloga, o kome je sad progovorio za Grand.
-Bavio sam se svim i svačim, namerno sam zbog sebe želeo da prođem te prosečne poslove koji su slabo plaćeni. Nikad nisam bio u situaciji da to moram radim, naravno mama bi mi dala džeparac, tu dnevnicu da samo sedim kod kuće, ali sam namerno to prošao da znam koliko je zapravo teško zaraditi dinar kome svi težimo. Radio sam i selidbe, radio na buvljaku, prodavao elektro meterijal, ja koji ne znam šta je sijalica (smeh). Bio sam zadužen za kablove, da ih isečem i da teglim burad sa kablovima od magacina do prodajnog mesta. Radio sam kao najgori fizikalac, ali sam to želeo, bilo je zanimljivo i konstruktivno. Radio sam i kao obezbeđenje – ispričao je Žarko za Grand i prisetio se jedne od anegdota iz tržnog centra.
-Imao sam uniformu kao obezbeđenje, stajao na vratima 12 sati i to potpuno beskorisno. Jednog dana je toliko ljudi bilo u radnji i toliko kupaca da su me stalno pitali da li ima M veličina od ovog, onog modela majica i ja sam tri, četiri puta pokušao da im objasnim da sam obezbeđenje, da mi na uniformi piše da sam obezbeđenje. Međutim, to niko nije razumeo i ljudi su samo nastavili da mi traže razne modele i veličine. Onda mi je postalo zanimljivo, pa sam im odgovarao da ću otići do magacina da vidim da li imaju tu i tu veličinu i stanem sa strane i čekam, a onda se vratim i kažem da nema, da je prodato – kroz osmeh se prisetio Madžić i dodao da ipak nije zavitlavao ljude, samo mu je u tom trenutku bilo dosadno.
-Dao sam sebi malo oduška, zabave, jer sam posle pola sata hteo da se ubijem što stojim i nalazim se tu. Ali sve je to ostavilo trag na meni, stekao sam neke pojmove u životu- rekao je pevač koji od muzike nikad nije odustao, čak ni dok je radio na buvljaku.
Danju je sekao kablove, noću pevao i to ne za male pare.
-Tad sam radio akustiku, za noć u kafiću, klubu zarađivao petnaest dnevnica sa buvljaka i sutradan uredno ustajao i sa svirke pravo na posao. U pola osam ujutru se nađem sa drugarom koji je bio deo mog benda, obučemo stare stvari i odemo na buvljak da otvorimo tezgu, da motamo kablove – prisetio se Žarko i dodao da mu novac nikad nije bio toliko jak motiv, koliko želja da se oseća korisno i vredno.
Iako nije imao pritisak roditelja da privređuje, Žarko je silno želeo da dokaže sebi da može da zarađuje na pošten način.
–Odrastao sam u skladnoj porodici, otac i majka su mi bili drugari. Nikada nisu bili strogi roditelji, a kroz život sam mnogo učio od njih. Naravno da sam imao razne ponude, da vozim razne neke automobile i da kupim nekoliko stanova, pa da pričam kako je to sve od muzike. Mnogo sam imao dobre ponude i mnogo velike pare su bile u piatnju – otkrio je pevač za Grand i dodao:
–Nudili su mi da se skidam privatno, jedan na jedan. Nudili su mi da radim kao žigolo sa propratnim stvarima. Nisam to hteo ne zato to sam ja moralan, nego mislim da je to bilo iz straha. Plašim se da bi mi se to sve osladilo, veliki novac i sve to, ali mislim da je realnost potpuno drugačija.
NE PROPUSTITE
