Saša Popović , osnivač „Grand produkcije“ i estradni mag preminuo je danas u 70. godini života, nakon kraće i teške bolesti, saopšteno je danas iz „Grand produkcije“.
Njegov neobičan životni put bio je ispreplitan izazovima, padovima i naporima koji su ga doveli do samog vrha i slave o kojoj mnogi maštaju.
Saša Popović životna priča
Saša Popović rođen je kao Aleksandar 1954. godine, a detinjstvo je proveo u parihijskoj kući u Novom Sadu, gde je njegov deda prota Stevan Popović bio sveštenik.
-Mladost i detinjstvo sam proveo u porti Nikolajevske crkve u Novom Sadu. Deda, kao i njegova tri rođena brata su bili sveštenici, tako da potičem iz svešteničke porodice. Majka Branka je bila domaćica i brinula je o meni i pet godina starijoj sestri Branki, s kojom sam bio veoma blizak. Svaki dan sam bio u crkvi u kojoj je deda službovao. Posebno pamtim kako su za Svetog Savu deca i unuci paroha recitovali pesme o tom svecu, pa među njima i ja. Imao sam četiri godine kada sam prvi put recitovao, zaboravio sam tekst, a deda me je podsećao. Počeo sam da plačem i pobegao kući- ispričao je Saša Popović jednom prilikom.
„Mnogo sam voleo fudbal“
Dečak koji je maštao o fudbaleskom terenu i navijačima na tribini, ne sluteći da će ga život odvesti u svet muzike, svet estrade.
„Mrzeo sam harmoniku“ često je govorio Saša koji je taelnat za muziku nasledio od oca Konstantina, inače fantastičnog muzičara.
-Kad sam bio klinac, sećam se, ustanem već oko 6, 7, bukvalno pre roditelja, odmah obujem patike, uzmem loptu i odem da žongliram. Mnogo sam voleo fudbal- otkrio je u razgovoru za Grand.
Ipak, nekoliko godina kasnije fudbalsku loptu zamenio je harmonikom i od tog dana ona je postala jedna od njegovih najvećih ljubavi.
Kako je govorio, bilo ga je sramota da drugarima kaže da svira, dok su oni na fudbalskom terenu.
– Kad je profesorka muzičkog pravila hor, otkrio sam joj da sam vešt sa harmonikom. Sutradan sam je doneo u školu i odsvirao nekoliko pesama. Profesorka me je nahvalila, pa su sve njene kolege tražile da sviram i na njihovim časovima. I drugari su bili oduševljeni. Od tada sam svuda sa sobom nosio harmoniku i zavoleo je! Ali već sa 17 godina morao sam da biram da li ću da nastavim da treniram fudbal ili da se bavim muzikom. Izabrao sam muziku- prisetio se svojevremeno.
Od tada nije časio časa. Saša je osnovao svoj prvi bend već tokom srednjoškolskih dana, a prvu profesionalnu tezgu imao je sa 18 godina.
-Sećam se, bila je to Nova godina, u malenom mestu blizu Frankfurta. Dva druga i ja smo svirali tri dana, gosti su bili samo Nemci. Zaradili smo svi po 3.000 maraka. Imali smo ugovorenu cenu od 1.000 maraka, ali smo dobili veliki bakšiš. Međutim, otac nije želeo da budem ni fudbaler ni muzičar, već advokat- ispričao je Saša koji je upisao Pravni fakultet u Novom Sadu.
Studirao je tri godine, nakon čega je odustao i čvrsto rešio da sluša svoju intuiciju i krene putem svojih snova.
-Ćale mi je bio veoma strog, nisam znao kako da mu kažem da ne želim više da studiram. Kada sam skupio hrabrost i rekao, otac i majka su shvatili da da me fakultet ne zanima i seli u kola, otišli u Trst, kupili mi razglas, novu harmoniku, orgulje, pojačalo, mikrofone i sve što mi treba! Zatim sam 1976. godine potpisao ugovor na tri meseca sa hotelom ‘Putnik’ i tako ostvario svoj prvi san- sa osmehom se prisećao.
I verovali ili, od tog dana se sve promenilo. Uz podršku oca Saša je krenuo hrabrim koracima da korača ka samom vrhu, ne sanjajući da će jednog dana uživati status estradnog maga, čoveka koji je stvorio najveća i najpoznatija estradna imena.
-Sakupio sam ‘Lira šou’ iz različitih orkestara. Svi su radili za plate od 200 maraka, a tata i ja smo im nudili 400 maraka, koje je on davao iz svog džepa. To su bili sve budući članovi „Slatkog greha“. Radili smo hotelske svirke, prvih pola sata je bila instrumentalna muzika, zatim zabavne pesme i na kraju narodnjaci. Gde god da smo nastupali, bilo je dupke puno- prepričavao je sa osmehom Popović.
Međutim, kažu da sreća kratko traje, a tako je bilo i u njegovom slučaju čije najlepše trenutke je prekinula očeva smrt.
Otac Saše Popovića poginuo je u saobraćajnoj nesreći 1978. godine, a Saši je najžalije bilo što nije stigao da dočeka njegov pravi uspeh, koji je kasnije usledio.
„Kada smo čuli ime Brena smejali smo se“
Muzika je bila lek za Sašinu dušu te je u najtežim trenucima nastavio da anstupa sa grupom „Lira šou“ i puni sale po čitavoj Jugoslaviji.
-Prva pevačica grupe bila je Bugarka Lidija. Promenili smo ih pet-šest dok nije došla Spasa Mečanin. Posle godinu i po dana udala se i rekla da odlazi. Njena poslednja svirka bila je u Brčkom. Tamo su nam predložili da uzmemo rok pevačicu koja se zove Brena. Kada smo čuli ime Brena, smejali smo se! Imala je 15-20 kilograma više nego danas, delovala je veoma moćno u kožnom prsluku i pantalonama, s frizurom poput Dženis Džoplin- istakao je kroz smeh svojevremeno i otkrio da se Brena pridružila orkestru.
-Došla je sa jednim koferom, nije znala repartoar, ali ga je brzo naučila. Sredila se kupila garderobu, ali taman kad je trebo da krene da nastupa s nama umro je Tito pa je bilo 17 dana žalosti. Posle toga smo krenuli da radimo, bili smo baš specifičan bend. Pravili smo meksički šou i nosili sombrero, pa ruski sa šubarama… Kad smo izvodili „Drakula šou“, Brena je radila na reflektoru i menjala svetla na sceni- istakao je Sale ne sluteći u tom periodu da će ubrzo otići deset lestvica više i postati deo najpopularnijeg benda ikada.
Usledila je prva ploča i pesme koje je komponovao Milutin Popović Zahar, a ime benda preimenovali su u „Slatki greh“.
Od 365 dana u godini, Saša i njegova ekipa radili su čak 300, a performansi koje su izvodili na nastupima prpričavaju se i dan danas.
-Na Hit paradi u Domu sindikata prvi put smo izveli pesmu „Čačak, Čačak“. Kada smo je potom pevali u Šapcu, u trećoj strofi sam podigao Brenu na ramena. Publika je bila oduševljena! Postali smo baš popularni tada- reči su Saše Popovića.
„Sve se desilo kako mi je Baba Vanga rekla“
Sve što je do tada proživljavao Saša nije mogao ni da sanja, a posebno uspeh koji mu je predvidela čuvena Baba Vanga.
„U 47. ili 48. godini ćeš postati veliki direktor i imaćeš celu estradu pod nogama, nećeš se oženiti bar još šest godina, grupa Slatki greh će se raspasti i umrećeš u 86. godini. Nećeš poginuti, niti ćeš stradati od nekog oružja. Zaspaćeš i nećeš se probuditi“, bile su reči čuvene Baba Vange koje je uputila Saši Popoviću.
Nažalost, pogodila je sve, osim godine smrti, iako danas niko ne veruje da nas je napustio najveći Saša Popović, čovek kakav se jednom rađa.
-Posle te posete bio sam zbunjen, ali sada vidim da se sve desilo kako je rekla. „Slatki greh“ se raspao 1991. godine zbog rata, sa Suzanom sam počeo da se zabavljam 1996. godine, a venčali smo se 1998. Posle toga smo otvorili „Grand“, postao sam direktor i sada čekam tu 86. godinu- rekao je direktor Granda nedavno.
Posle Baba Vanginih reči Saša je sa osmehom nastavio da gradi karijeru, sve do dana kada nije izgubio sve materijalno i bankrotirao.
Naime, početkom devedesetih svu ušteđevinu, 400.000 maraka, automobile i stan oročio je u Dafiment banci, a ubrzo je sve to nestalo, kao vetrom odnešeno.
-Bio sam u Beču kada mi je Brena javila da treba da vadim pare jer je načula da nešto nije u redu. Otišao sam u banku, ostalo mi je nekih 405.000 maraka, pošto sam prethodno podizao nešto novca s računa. Uzeo sam pare, ali je došla Dafina i rekla mi „Još tri meseca i imaćeš 700.000!“ Pristao sam, a za samo sedam dana banka je propala- otkrio je i kako je rekao tada je doživeo pravi očaj.
Iako je sve što je do tog dana radio i zaradio bilo izgubljeno zauvek, Saša Popović je tad pokazao najveću hrabrost.
Shvatajući da nema nazad, krenuo je da grabi, radi i nastavlja da gradi.
-Iznajmio sam garsonjeru od 17 kvadrata na poslednjem spratu zgrade na Novom Beogradu. Preneo sam garderobu u taj stančić, kačio sam je na mali radijator i cevi, jer nije bilo mesta za sve. Imao sam mnogo skupih jakni, cipela… Obili su mi stan i odneli sve! Ostavili su mi samo pidžamu na krevetu. Tu sam bio dve godine, zatim sam se preselio u garsonjeru od 24 kvadrata, u kojoj sam bio do 1996. godine- prisetio se Saša ne sanjajući da će život u nekoliko kvadrata potpuno promeniti susret sa njegovom budućom suprugom Suzanom Jovanović.
Suzana je potpuno nenadano ušla u njegov život kada je imao 42 godine, a samo tri godine kasnije dobili su ćerku Aleksandru.
„Za Grandov studio novac su dali Brena i Boba“
Porodica i ljubav su mu dale vetar u leđa da nastavi da se bori.
-Postao sam muzički urednik u ZAM produkciji, počeo da komponujem i zarađujem novac. Skupio sam određenu sumu novca, a Brena i Boba su mi dodali još toliko, pa sam kupio kuću na Bežanijskoj kosi- ispričao je Sale i otkrio kako je sa Brenom i Bobom Živojinovićem otvorio produkciju sa kojom je napravio muzičku revoluciju:
-Za Grandov studio novac su dali Brena i Boba, jer tada nisam imao para. Sve je izgorelo za doček 1999. godine! Ne znam kako je došlo do toga. Nastavili smo i dalje da radimo, pa sam uspeo da im dam polovinu novca. Mnogi mi ne veruju, ali Brena i ja se nikad nismo posvađali. Počeli smo zajedno da radimo 6. aprila 1980. godine i sarađivali smo 41. godinu i za sve to vreme se nikad nismo posvađali. Bili smo poslovni saradnici, prijatelji i na kraju kumovi.
I taman kad pomislite da je Saša čovek koji je doživeo toliki uspeh da više od toga ne može, 2004. godine pokrenuo je „Zvezde Granda“ koje su i danas nakon više od dve decenije najgledaniji muzički šou.
-Nismo uzimali mnogo novca pevačima. Od nastupa je 70 odsto išlo njima, a 30 nama. Uspeli su da kupe stanove, lokale, automobile, kuće, sve smo ih obezbedili. Slavici Ćukteraš, kao i Tanji Savić, za koju mislim da ima najviše hitova, uradili smo albume. Mi smo njima pet puta više zaradili nego oni nama. Najdraže mi je kada mi kažu ‘Direktore, ja sam se oženio, dobio dete, kupio stan, kola, lokal…’- ponosno je isticao u više navrata.
Mnogi su se pitali kada će doći trenutak da se Saša penzioniše i odmori nakon vrtoglavih uspeha koje je ostvario tokom bogate karijere.
„Baba Vanga mi je rekla da ću umreti u 86. godini“
Svi su pomislili da je taj trenutak došao kada su on i Brena prodali Grand, međutim Saša bez posla nikako nije mogao.
Postao je kreativni direktor Granda i odlučio da nastavi da vodi „Zvezde Granda“, šou koji bez njega nikada neće biti isti.
-Ja bez posla ne mogu iako sam u penziji. Baba Vanga mi je rekla da ću umreti u 86. godini, što znači da imam još 18 godina da uživam. Rešio sam da iskoristim to vreme da vozim automobile koji mi se dopadaju. Najviše volim džip „mercedes ML“ iz 2007 godine, koji sam kupio nov u Nemačkoj- poručio je Saša Popović nedavno.
Tokom 70 godina života Saša Popović ostvario je mnogo toga, ali postoji jedna stvar za kojom je žalio do kraja.
Kako je pre samo godinu dana rekao, ima sve što poželi, ali bi sve na svetu dao da zagrli svoje roditelje.
-Kad čujem da neko ne priča sa roditeljima, bilo da je sa ocem ili sa majkom… Pa ja ne znam šta bih dao, svo bogatstvo, da Bog može da mi namesti da samo sat vremena popričam sa svojim roditeljima, pogotovo sa tatom- priznao je sa knedlom u grlu.
BONUS VIDEO: Poslednji intervju Saše Popovića za Grand
Sve najnovije vesti, dešavanja sa snimanja „Zvezda Granda“ možete da pratite na našem portalu, kao i na društvenim mrežama. Link za Fejsbuk je OVDE, dok najzanimljivije videe sa snimanja i emisija pratite na Instagramu OVDE!
PROČITAJTE JOŠ:
