Kada se pre sedam godina Mustafa Omerika pojavio u „Zvezdama Granda“, svi su govorili da je zvezda rođena. Ali na putu ka vrhu ovaj princ s Neretve, kako ga je Voja Nedeljković nazvao tokom takmičenja, negde je zalutalo. Šta se zapravo desilo sa njim i zašto nije ispunio očekivanja tadašnjeg žirija otkrio je za Grand. Online.
Činilo se da si nakon završetka takmičenja krenuo dobrim putem ka vrhu estradne scene, a onda si sa iste i nestalo. Šta se zapravo desilo i gde si danas?
U Mostaru sam, radim kao i obično, bavim se pevanjem i sve ide dobro. Što se tiče očekivanja žirija i publike, a i mojih, jednostavno nisam pronašao pesme koje mi odgovaraju, u kojima se pronalazim. Zato sam se posvetio radu na terenu, odabrao sam putovanja i nastupe, a muzički noviteti od mene su izostali, što ne znači da ne razmišljam o tome. U međuvremenu sam snimio kaver koji je odlično prošao i sad idem dalje.
Tokom takmičenja imao si veliku naklonost žirija, uključujući i sada pokojnog kralja narodne muzike, Šabana Šaulića. Čiji komentar i dan danas pamtiš?
Pamtim sve komentare i one dobre i one loše, mada nikad i nisam dobio loš komentar. Od Šabana pamtim sve što mi je rekao, on i je i dao prvu ocenu kada sam se pojavio u takmičenju. Imao bi o njemu i njegovim komentarima dosta toga da pričam, jer su zaista bili na mestu i ostali mi u lepom sećanju.
Da li si ostao u kontaktu sa kolegama iz takmičenja i sa kim se najčešće čuješ?
Najiskrenije, nemam neki bliskiji kontakt sa kolegama. Sa svima sam ok kad se sretnemo negde, ali se ne čujemo redovno.
„Zvezde Granda“ su se dosta promenile u odnosu na pre sedam godina kada si se ti takmičio. Pratiš li sad „Zvezde“ i da nisi učestvovao 2013. godine, da li bi smeo da se okušaš pred sadašnjim žirijem?
Moram da kažem da povremeno pratim, koliko mi to obaveze dozvoljavaju. Ali ne znam da li bih se ponovo prijavio. Nekako je prvo iskustvo bilo jedinstveno po mnogo čemu, i mislim da svaki drugi izazov tog tipa ne bi imao smisla, bar ne za mene, ne u ovim godinama.
Pre par godina složio si se sa Marijom Šerifović da je biti pevač posebna dijagnoza. Kako danas gledaš na to, da li je zaista tako?
Ne sećam se da sam se složio sa tom njenom izjavom, ali dobro…Davno je to bilo, ali mislim da je svaki pevač priča za sebe. Svako od nas ima neke svoje posebne rituale, stil, šta god, ali smo različiti po mnogo čemu. Ne bih rekao da je to dijagnoza, više način života, nošenje sa obavezama, poslom… Neko to koristi ispravno, neko zaluta i popusti pod pritiskom. Svašta se dešava.
Na društvenim mrežema vidimo da si se nedavno i oženio i dobio dete. Kako je u braku?
U braku je savršeno, super se slažemo, supruga Alema mi je velika podrška u svemu što radim i mogu da kažem da smo ostvareni i srećni roditelji. Pre šest meseci dobili smo ćerku Nadiju, najveću sreću u životu.
Kako se snalaziš u ulozi oca?
To je nešto najlepše na svetu što je moglo da mi se desi. Velika je odgovornost, a u isto vreme i uživanje gajiti dete i gledati kako to malo stvorenje postaje čovek.
Imaš li u planu da se vratiš na scenu?
Bio je neki projekat u planu, ali zbog novonastale situacije morali smo sve da odložimo. Sad ostaje otvoreno i ono o tom – potom (smeh). Za sad ne snimam ništa, nastupam po Bosni i Hercegovini uglavnom, prilagođavam se merama i čekam neko bolje vreme.
