Kada se 2012.godine prvi put pojavila u „Zvezdama Granda“, Dejana Erić bila je simpatična bucka, koja je skrenula pažnju javnosti svojim fenomenalnim glasovnim mogućnostima. Međutim, u prošlogodišnjoj sezoni najgledanijeg muzičkog šoua, Dejana je pokazala kolika je njena snaga i upornost, pa je za samo par meseci svoj izgled dovela do perfekcije (više o tome saznajte OVDE). Neosporno lepa i talentovana ova simpatična Beograđanka zasenila je sve svojom transformacijom i zahvaljujući svom glasu i harizmi uspela da uđe u Top 13 najboljih i plasira se u superfinale najgledanijeg šoua. Upoznali ste je kao vrsnu pevačicu folk muzike, a sada imate priliku da saznate nešto više o njoj. Ekskluzivno za zvezdegranda.tv Dejana otkriva deset stvari koje niste znali o njoj.
1. Kao dete sam bila veoma mirna i poslušna u šta retko ko, mimo moje porodice, može da povervuje s obzirom da sam jedinica. Nikada nisam bila razmažena kao dete, ali to se malo promenilo tek kada sam odrasla.
2. Detinjstvo pamtim po letima kod bake i deke u Mrčajevcima, preskakanju lastiša, igranju žmurki i druženja „napolju“ sa drugarima iz kraja, čega nažalost ima sve manje u današnje vreme. Moja generacija je jedna od poslednjih koje mogu da se pohvale takvim detinjstvom, jer sa dolaskom Interneta, pametnih telefona i računara, ima sve manje dece na igralištima i to me čini jako tužnom.
3. Kao dete sam stalno išla po kuci sa vokmenom i slušalicama na ušima i pevala u glas sa tada omiljenim Đoletom Balaševićem. Kako nisam čula sebe, bila sam preglasna i vrlo često u falšu, pa je moja mama mislila da ću biti totalni antitalenat za muziku. Međutim vrlo brzo sam počela da izražavam želju za instrumentima, pa sam dobila mali sintisajzer i vrlo lako skidala melodije i pevala uz njega, Tada je mama osetila olakšanje što sam ipak nasledila njen talenat za pevanje i ostala uz mene kao najveća podrška od kada se ozbiljno bavim muzikom.
4. Prvi javni nastup sam imala u petom razredu osnovne škole, kada me je profesorka muzickog odabrala da budem solista na školskoj priredbi i otpevam pesmu „Tamo daleko“. Trema me je toliko savladala iako sam vredno vežbala nedeljama, da sam pomešala strofe i počela da pevam drugu strofu umesto prve. (smeh) Sećam se da sam dobila snažan aplauz ohrabrenja i jako dobro sam se snašla, kao da je pesma zapravo tako trebalo da ide, iako sam sigurna da su svi vrlo dobro znali reči.
5. U vreme mog odrastanja bila je popularna serija “Kasandra”, pa je veliki njen fan bila i moja baka koja me je slikala i prijavila za dvojnicu čuvene Kasandre. I dan danas mi ova slika izmami osmeh.
6. Da nisam pevačica, sigurno bih bila u kozmetičkoj industriji, ili bih se mnogo ozbiljnije bavila šminkanjem i tutorijalima. U tom slučaju bi mi hobi bile auto trke, jer obožavam da vozim i vožnja je nešto što mi daje potrebnu dozu adrenalina.
7. Kada sam nervozna ili tužna uglavnom sednem u auto i odlazim u vožnju gradom, jer je to mesto gde ostavljam sve brige i probleme. Vožnja ume da me smiri jer uživam u tome. Odličan sam vozač i za mene ne važi ono da su žene loši vozači.
8. Hobi mi je moj YouTube kanal. Igrice ne igram, ali koristim svaki slobodan momenat za šnimanje i editovanje videa. Ideja za pokretanje kanala je nastala iz dugogodišnje želje da svoje umeće i talenat za šminkanje prenesem devojkama koje imaju isto interesovanje kao i ja. Vremenom sam shvatila i da mi je potreban beg od posla koji, iako naizgled glamurozan i zabavan, zapravo zahteva mnogo odricanja sa sobom nosi puno stresa. YouTube mi je bio ventil, nešto što nema nikakve veze sa pevanjem već sa mojom drugom velikom ljubavi, a to je šminka. Vremenom su se te dve sfere mog života spojile, pa sam na nagovor mojih fanova počela da ubacujem i vlogove u kojima sam snimala takmičenje, mesta na kojima radim i sve ono što je deo mene i mog svakodnevnog života.
9. Mozda ce zvučati čudno, ali sve želje i snove koje sam imala do sada, ispunila sam. Sve što sam u životu želela i zamislila se polako ostvaruje i srećna sam što mogu da kažem za sebe da sam zaista ispunjena. San koji imam nije san koji se ostvaruje preko noci, već je potrebno mnogo godina, truda i upornosti da bi se on ispunio, ali mislim da sam na dobrom putu.
10. Nemam rituale, ali se trudim da svaki dan započnem osmehom i pozitivnim mislima. Svi mi imamo loše dane, zato svakog jutra sebe podsetim da se nasmejem, prisetim se nekih lepih stvari i trudim se da u glavi imam plan za neko lepo putovanje ili odmor i tome se radujem svakog dana. To me drži pozitivnom i pomaže mi da lakše obavim obaveze koje imam oko posla.
Tekst: I.A. Foto: Z.K.Munja/D.Milošević i privatna arhiva
