O pobedi Marije Šerifović na najvećem muzičkom festivalu „Evroviziji“ veoma često se govori i danas. Iako je trijumfovala pre čak šesnaest godina, svake godine pred muzičko takmičenje koje se održava u maju publika rado evocira uspomene i vrati se u davnu 2007. godinu.
Ipak, malo ko zna šta je Šerifovićeva svojevremeno proživljavala iza kulisa velike scene u Finskoj.
-Što se tiče same pobede i trenutka kada ja postajem svesna da postoji opcija da pobedim, to je bilo posle prvog polufinala. Pogledala sam snimak preko trideset puta! Iskreno, ja sam mislila da ću da umrem u tom polufinalu. Trenutak u kome ostaneš sam na onim stepenicama…..Nameste ti mikrofone, slušalice i dovedu te ispred bine, ali kada ostaneš sam na tim stepenicama, ne znam koji je izraz adekvatan da ga upotrebim, to su najstrašnija tri minuta u mom životu, jer ti moraš da stojiš tu dok peva ovaj prethodni- ispričala je Mara svojevremeno prisećajući se trenutka izlaska na scenu u Finskoj.
-To je toliko strašno, mislim strašno je ako nećeš da se obrukaš, ako ti je svejedno nije važno. Meni su se u momentu osušila usta, povraćalo mi se, bila sam žedna, išlo mi se u wc, ja sam mislila da ću da umrem u tom polufinalu. Mislila sam samo Bože šta ako nešto promašim, zgaziće me. Gde ću onda, da se vratim kući ne mogu, da kažem da sam polomila nogu, ne mogu.
Čini se da joj je jedan trenutak trajao kao večnost, a i dan danas se svakog detalja dobro seća. Ipak kada se latila mikrofona trema i strah su potpuno nestali.
-Stajala sam na tim stepenicama i čekala, ja ovako mala sam se još smanjila na metar i deset. Ništa, dolazi trenutak kada moraš da izađeš i shvataš da ti nema spasa. Taj hod do bine je bio težak, e onda kada sam zauzela poziciju rešetanje je moglo da počne- ispričala je Marijau emisiji „Iz profila“.
Uprkos svemu što je tada proživela Mara taj period pamti i kao jedan od najlepših te je prepričala i smešne situacije koje su joj ostale urezane u sećanju.
-U finalu mi je bilo sasvim svejedno, čak sam nešto bila i polupijana. Pili smo neko belo vino, ja u nekim japankama, u nekoj trenerci hodam po onoj dvorani, šalim se sa ljudima. Kažu mi da se spremim, mene je bolelo uvo. Zapravo koliku sam ja tremu imala u polufinalu, oni su troduplo veću imali u finalu- sa osmehom je ispričala članica žirija „Zvezda Granda“.
