Kompozitora, producenta i člana žirija „Zvezda Granda“, Aleksandra Milića Milija život nije mazio, ali je mukotrpnim radom uspeo da nadoknadi sve što je u detinjstvu izgubio. Iz lukszuznog stana od 400 kvadrata u Osijeku morao je da se preseli u Beograd i spava kod rođake, ipak danas uživa u trospratnoj kući u kojoj se nalazi i njegov prostrani muzički studio.
Ono što u studiju privlači najveću pažnju jeste prostor koji je u zebrastom printu, a za Grand Mili je otkrio da je zbog čega je odlučio da delić zemlje u kojoj je nekad živeo prenese u Beograd.
–Ceo onaj deo gde radim je u zebrastom printom jer sam deo svog života proveo u Africi. Tata je vodio kliniku, mama stomatološku ordinaciju i zbog posla preselili su se u Afriku– rekao je Mili za Grand i otkrio koliko mu je boravak u Zumbabveu značio i šta ga toliko veže za Afriku.
-Ja sam tamo odlazio baš često i vezuje me jako lep osećaj za Afriku. Još kad slećeš u Afriku, prvo što primetiš jeste da je nebo deset puta veće nego kako smo mi navikli. Vidiš da cela naša civilizacija potiče odalte. Često kažem da se u Afriku zaljubiš kao u ženu i kad hoću da sanjam nešto lepo ili da meditiram, ja sanjam neke lokacije na kojima sam bio u Africi, a koje su vanvremenske. Išao sam u Afriku kad je kod nas jesen/zima,a tamo je proleće/leto i tako sam živeo par godina- ispričao je Mili, a na pitanje voditeljke Sanje Ćulibrk da li je tamo stvarao muziku, odgovorio je:
-Tamo je muzika gde god da se okreneš, čak ide iz crkve! Afrika je jednostavno ritam, muziku tamo samo sediš i slušaš, ne treba ni da pokušavaš da je stvaraš.
Mili je na svoju akademsku porodicu veoma ponosan, posebno na roditelje kojima je njegovo i obrazovanje njegovog brata bilo najbitnije.
–Ivan i ja smo tako odgajani da smo imali razne aktivnosti, sport, muziku i školu, i ako u tim stvarima dajemo rezultate, bili smo slobodni da radimo šta hoćemo. Roditelji su nas podržavali, pogotovo u muzici. Ivan je bio sjajan pijanista, a ja najlošiji đak u istoriji muzičke škole koja ima tradiciju 200 godina. Nikad ništa nisam vežbao, svirao sam sa 12 dok su svi ostali u grupi imali 9 godina. Bio sam katastrofa, ali sam vrlo rano počeo da pravim pesme. Već sa 9 godina sam dobio prvu nagradu Hrvatske za dečiju poeziju. Stalno me je privlačilo da svoje misli i unutrašnji svet beležim na papiru – ispričao je Mili koji je završio Biznis akedemiju u Pragu, dok je njegov brat Ivan postao jedan od najboljih neurohirurga u Srbiji.
Iako je njegovo detinjstvo bilo bezbrižno, rat u Hrvatskoj je prekinuo dinamiku lepih trenutaka, pa je sa porodicom bio prinuđen da dođe u srpsku prestonicu.
– Došao sam u Beograd bez ičega, u majici i farmerkama, ali i tada sam razmišljao da će se i to završiti i da ću prekinuti tok takvog života, da spavam kod sestre Ninice iza neke peći. Čudan i težak period, ali ja to tako nisam doživljavao – istakao je Milić u životnoj ispovesti koju možete da pogledate u nastavku.
NE PROPUSTITE I:
