Pevačica sa višedecenijskom uspešnom muzičkom karijerom i jedna od članova muzičkog žirija u „Zvezdama Granda“, Ana Bekuta prisetila se perioda odrastanja i otkrila da kao devojčica nije maštala da postane pevačica jer je bila i više nego povučeno dete.
–Kao dete nisam maštala o ovoj profesiji i životu. Rođena sam u umetničkoj porodici, pokojni otac je svirao frulu, stričevi takođe. Otac me je uveo u muziku jer je bio svestan mog talenta. Obavezno je bilo da znamo da igramo kolo, a tek onda je došlo pevanje na red. Kao mala sam bila jako stidljiva i to je bio razlog zašto nisam maštala o tome da postanem pevačica – rekla je pevačica svojevremeno tokom gostovanja u emisiji „Iz profila“, pa dodala:
–Mislim da je stidljivost u sklopu mog zodijačkog znaka koji je prilično povučen, trebalo mi je vremena da zasijan pravom energijom i svetlošću. Bila sam u grču nekih deset godina, uvek sam se plašila kako će se protumačiti moje reči, a zapravo je trebalo da uvek budem to što jesam.
Ana je najstarije dete u porodici, a ističe da je vrlo savesno brinula o dve mlađe sestre.
-Najstarije sam dete u porodici Polić. Rođena sam u vreme kada se država pokretala, nije nam preticalo, a nismo bili ni bogati. Imali smo sve što nam je bilo potrebno. Majka je bila zaposlena, a otac zemljoradnik. Dve mlađe sestre Dobrilu i Milinu sam uvek vukla za sobom. Imala sam veliku odgovornost kada su njih dve u pitanju – rekla je Ana.
Pevačica se prisetila i školske klupe i otkrila kakv je bila đak.
–Bila sam odličan đak, moj unutrašnji život je bio jako bogat. Uvek sam puno maštala i razmišljala neznajući da će mi se većina želja u životu ostvariti. U to vreme se moj posao nije shvatao ozbiljno, tek kasnije kada sam u dvadeset šestoj godini snimila prvi album odlučila sam da se ozbiljno bavim ovim poslom. Radila sam najbolje što sam umela i mogla, a vidim da je publika to vremenom prepoznala i prihvartila.
S obzirom da je Anin otac u porodici bio blažen među ženama, pevačica je otkrila ko je u kući vodio glavnu reč, a ko da popusti.
–Majka je bila stroga, a otac je morao da popusti. Tu osobinu sam od nje pokupila i kasnije sam ista bila prema svom sinu, ali prema unucima nisam. Vremenom naučite u životu da razdvojite bitno od nebitnog. Najvažnija je zapravo ljubav i vreme koje odvojite za svoje najbliže. Sa sinom nažalost nisma imala toliko vremena, ali kad god i koliko god mogu trudim se da im pomognem, mnogo pričamo. Meni je u detinjstvu toga nedostajalo jer su roditelji bili prezauzeti brigom da nas izvedu na pravi put.
