Pevačica Zlata Petrović ističe da, iako dugo živi u Beogradu, uvek misli na selo Grabovac nadomak Obrenovca, u kom je odrasla, pa tvrdi da bi tamo mogla da se vrati i gaji stoku! Zlata je ispričala da bi sa dve krave i velikim placem bila zadovoljna, kao i da joj, kako vreme ide, sve više prija mirniji život, bez gužve i dreke.
-Što sam starija, sve se više sećam svog odrastanja na selu. Poželela bih svim generacijama moje detinjstvo. Kada nemaš mnogo, ti ideš da ostvariš to što nemaš i boriš se. Nismo bili mnogo siromašni, mama je pevala, očuh je svirao, ali mama je volela kocku. Jedan dan smo imali džak para, drugi dan ni cvonjka. Ipak, ona je bila sve! I domaćica i majka, ali mora da postoji nešto što ruši tu divnu sliku. Od nje sam nasledila snalažljivost i umeće da zaradim novac. Uvek sam volela selo u kom sam odrasla. Tamo je neka posebna vrsta mira i prija mi. Mislim da bih tamo mogla da živim samo s dve krave na velikom placu. Prija mi mirniji život kako vreme prolazi – rekla je pevačica.
Zlata tvrdi i da se od svake drame sklanja jer je to opterećuje:
-Nisam za dramu i svađe. Kad vidim da neko počne da mi priča s kim se sudi, s kim je na ratnoj nozi, samo kažem da više nemam snage da to slušam! Mislim da bi svet bio mnogo bolje mesto kad bismo se više voleli i grlili, a ako već to ne možemo, bar ne moramo da se mrzimo.
Zlata je više puta ranije isticala da ume da radi sve seoske poslove i da joj ništa od toga ne pada teško.
-Sve te stvari i teške fizičke poslove je na selu morala majka da radi, a radila sam i ja. Mesila hleb, hranila stoku… Ipak, nisam njenom željom krenula da pevam niti svojom, već božjom. Sve je to negde zapisano, naše je samo da sledimo instinkt, odnosno da pratimo taj unutrašnji osećaj, dušu ili, kako neki kažu, intuiciju – zaključila je folkerka.
Petrovićka je i ranije više puta govorila da su roditelji planirali unapred za koga će da je udaju, te i da nije imala mogućnost da bira sebi dečka.
-U selu se gledalo da li je devojka dobra, a onda roditelji gledaju gde je dobra i domaćinska kuća gde će da udome mezimicu. Nisu me pitali da li hoću ili neću. Oni su napravili dogovor, a da ja nisam ni videla momka. Nedelju dana pre toga su mi javili da će biti svadbe. Ja nemam pojma ko je dečko. On je bio neverovatno lep, ali ja idem srcem. Sve je bilo super, ali ljubav ne možeš da kupiš ili narediš. Iako mi je majka govorila da ću ga s vremenom zavoleti, to se nije desilo. Nisam ga zavolela – prisetila se ranije pevačica.
