Pevačica Vesna Đogani jedan period svog detinjstva provela je u Domu za nezbrinutu decu, imala je veoma teško detinjstvo kog se seća iako je tada bila mala. Kumovi su joj pomogli da bude sa majkom, a ocu je oprostila iako se nije inetersovao za nju.
– Rodila sam se iz velike ljubavi, to nije bila veza na jedno veče. Ali sam kao beba ostala sama sa majkom i nikada nisam dobila odgovor zašto nas je otac ostavio i nije želeo da plaća alimentaciju, niti da me vidi – ispričala je Vesna jednom svoju priču i prisetila se vremena koje je provela u domu za nezbrinutu decu.
– Jedno vreme sam bila u Zvečanskoj i to je bila jako velika trauma, sećam se toga iako sam bila baš mala. Sećam se da sam stalno tamo plakala. To vam je kao kad imate dete i ono je bolesno, ima temperaturu, i samo zove: „mama“, a mama nikako da dođe. Tako da je to bilo jako teško za mene. Ipak razumem svoju majku, jer je bila primorana da to uradi, nije mogla da me izdržava i bilo joj je mnogo teško, mnogo je patila u tom periodu. Ali nema opravdanja za oca koji ostavi svoje dete i ne želi da bude ni u kontaktu sa njim. Međutim oprostila sam mu to, jer ne želim da trujem svoju dušu više takvim stvarima.
Majka je na sve načine pokušavala da je uzme iz doma Nekoliko meseci je provela u Zvečanskoj, a onda je majka uspela da se snađe i da ponovo budu zajedno.
– Mama je u tom periodu jako patila, bila je van sebe, zato je na sve moguće načine tražila nekog da me zbrine. Upoznala je naše današnje kumove, to su ljudi koji su radili sa njom u fabrici. Ona je toliko plakala i oni su se sažalili, nisu imali dece, te su me oni izvukli iz Zvečanske i od tada sam bila kod njih. Do sedme godine sam živela sa njima, dok mama nije sredila svoju stambenu situaciju, pa sam tada prešla kod nje, ali sam stalno bila na relaciji majka i kumovi – ispričala je ranije pevačica.
Kao veoma mala morala je da vodi računa o svemu jer je majka radila dva posla.
– Taj period nije bio lak jer je mama radila dva posla, da bi kao samohrana majka mogla da nas izdržava. Ja sam prešla iz toplog doma u malu kućicu gde nismo imali grejanje. Morala sam da ložim vatru i donosim drva. Nije bilo toplog obroka da me čeka kad dođem iz škole, jer je mama radila non stop, pa je donosila hranu od nekih žena gde je radila i čistila kuće. Mnogo puta sam bila pregladnela, ali nisam očajavala jer smo nas dve bile zajedno, uvek smo govorile: “izborićemo se”. Sećam se, išle smo da skupljamo drva po naselju, jer nismo imale za ogrev. Tu mi je bio presek, iz toplog i ušuškanog prelaziš ovde gde nije tako sjajno, ali sam sa mamom, na svom sam. Imala sam teška iskušenja svakodevno, te sam brzo morala da sazrim. Dešavalo se da drugari iz odeljenja idu na rekreativne nastave, a ja nemam pare za to. Morali su svi da skupljaju novac da bih i ja išla. Bilo je jako teško jer su sa mnom u odeljenju bila deca koja su živela na Dedinju, išla na časove tenisa, klavira, a ja nisam imala televizor u kući do 12 godine – rekla je tada Vesna.
Pokušala da stupi u kontakt sa ocem
Iako je otac ostavio nju i njenu majka Vesna je smogla snage da sa njim stupi u kontakt, ali bezuspšeno.
– Na nagovor drugarice Katarine sam jednom pokušala da ga okrenem. Našle smo telefon i ja sam pozvala, a javila se njegova tadašnja supruga Vera. Ja sam rekla: “Dobar dan, ja sam Vesna, vaš suprug je moj tata. Samo sam želela da vam kažem da ja postojim”. Ona mi je na to samo odgovorila: “Ne, ti ne postojiš. Nemoj više da nas zoveš”, i prekinula je vezu. Od tada više nisam nikad pokušavala da ga nađem – ispričala je Vesna jednom prilikom.
Sa 13 godina je počela da radi
Kumovi i majka su joj nadomestili očinsku figuru. – Nedostatak oca nisam ni osetila toliko strašno, jer sam imala toliko divne kumove i majku, koji su me jako pazili i voleli – rekla je jednom prilikom Vesna.
– Kada je kuma umrla ja sam pazila kuma da ne bude sam. Stalno sam ga posećivala i bila sa njim. Dok sam živela sa njima često su mi pričali kako će taj stan ostaviti meni, i kako ću ja to naslediti. Međutim, pred kumovu smrt, došla sam na vrata koja mi je otvorila ista žena kao moja kuma. Ispostavilo se da je to njena sestra bliznakinja i da kum sa njom ima sina. Oni su bili zajedno nekad u mladosti, još pre mene, tako da je kum bio sa dve rođene sestre. I onda se odjednom sve moje raspršilo u vazduhu. Taj stan je nasledio njegov sin, a ja tu više nisam bila poželjna. To me je baš dotuklo, jer sam jako volela kuma i bila uz njega do smrti. Kada je on umro završilo se to moje bezrbrižno detinjstvo i tu drugi put shvatam da ponovo gubim to nešto, što možda zapravo nisam ni imala. Kapiram da moram da se izborim, da moram da radim. Mislim da sam tu preko noći sazrela i shvatila da nemam ni na koga se oslonim sem na sebe. Već sa 13 godina sam krenula da radim i samu sebe izdržavam – ispričala je ranije Vesna u emisiji „Preživeli“.
(Blic/Kurir)
