Na muzici Zorane Pavić odrastale su mnoge generacije, a pevačica priznaje da za nju nema većeg komplimenta od tog da su je voleli i vole i dalje, oni najmlađi.
Smatra da je najveći uspeh postigla time što je svojim hitovima uticala na decu, jer je njena muzika oduvek bila simbol čiste iskrene emocije.
Ali, od svih pesama koje je snimila za nekoliko decenija bavljenja ovim poslom posebno izdvaja “Samo ime da mi ne zaboraviš“ koju je pisao pokojni Rođa Raičević.
– Rođa je prvo insistirao da muzičar iz grupe “Legende“ odradi aranžman, i bio je u pravu, jer je aranžman vrlo specifičan. Kada je Rođa uradio tu muziku ja sam bila oduševljena, pa je tražio tekst na nekoliko mesta, a meni se nijedan nije dopao. I onda je na kraju on napisao tekst, i rekao da ako mi se ni to ne sviđa da će tražiti dalje ko će to da uradi. On mi čita tekst preko telefona a meni idu suze i on pomisli da mi se ne dopada. “Ma nemoj da se sekiraš tražimo dalje“ kaže on meni, a ja mu kažem da je to fenomelnao i da plačem zbog toga, jer nije svestan kakvo umetničko delo je napisao– rekla je Zorana.
Kako je u to vreme sarađivala sa mnogim muzičarima, između ostalog sa Srđanom iz grupe Moby Dick pa i Đuletom Van Gogh, Zorana se prisetila pomoći koju je dobila od rokera, a koju joj je nesebično i nesvesno pružio.
– Pesma je u originalu trajala pet minuta a Đule mi je rekao da nijedan radio neće puštati tako dugačku pesmu. On se ponudio da je skrati na tri minuta i tako je i bilo. Toliko mi je bilo lepo što je on to upakovao na svoj način, i što mi je rekao da ne treba nikom to da kažem, jer on to ne želi. Ali imam potrebu, nikad to nikome nisam rekla. On je divan čovek i nikada mu to neću zaboraviti- evocirala je uspomene pevačica.
