Na današnji dan pre 15 godina napustio nas je čovek jedinstvene biografije, legendarni muzičar Šaban Bajramović, čije je umetničko nasleđe zadivilo i inspirisalo ljude širom sveta.
Rođen u Nišu 1936. godine, ovaj talentovani i neustrašivi umetnik je kroz svoju muziku preneo dušu Balkana, stvarajući jedinstveni spoj romske tradicije, džeza i bluza.
Od skromnih početaka na niškom Klinčarevu, gde je učio da svira harmoniku od svog oca, do postizanja međunarodne slave, Bajramovićeva životna priča je jedan epski put koji je svedočio o hrabrosti, izdržljivosti i neprekidnoj borbi za umetničku slobodu.
Muzikom je počeo da se bavi na Golom otoku gde je izdržavao kaznu zbog bekstva iz vojske.
Odlazak u JNA, u kojoj se tada služilo tri godine, za mnoge siromašne mladiće bio je kratkotrajan izlaz iz bede. Šabanove muke, međutim tek tada su počele. Za momka uzavrele krvi četrdeset dana do zakletve bilo je previše. Pobegao je.
– Bio sam mlad, trčao sam za ženom. Hteo sam samo da je vidim, pa da se vratim. Uhvatili me, oterali na sud. Nisam imao advokata, otkud to sirotinji? Odredili mi po dužnosti nekog kapetana za branioca, a on ni reč nije rekao u moju korist. Tužilac me napao, rek’o da sam nemoralan, da takvi ljudi ne treba da žive, da sam izdao zemlju…. Puklo mi nešto u glavi, skočio sam i povikao: Nem’o da laješ, bre! Ne možete vi mene da osudite, kol’ko mogu da izdržim! – ispričao je jednom prilikom Šabi, kako su ga zvali prijatelji.
To izletanje koštalo ga je mnogo. Kazna od tri godine za dezertiranje produžena je za još pet godina i Šaban se obreo na Golom otoku. O tim danima i mukama kroz koje je prošao često je i mnogo pričao:
– Napravio sam grešku koju sam platio više nego što je trebalo, ali, sa druge strane, možda je tako Bog odredio. Na Golom otoku sam završio fakultet. Pročitao sam nebrojeno mnogo knjiga, naučio da sviram i pišem muziku. Tamo sam propevao. Druže Bože, ja sam održao svoju zakletvu, a i ti svoju: vratio sam se živ i zdrav i ne mogu da se žalim zbog toga.
Sa robije se vratio bez dvoumljenja čime će se u životu baviti. Spoznao je svoj talenat i potpuno se posvetio muzici, kojoj je odan skoro pet decenija.
Bajramovićeva karijera je procvetala poslednjih decenija 20. veka, kada je njegov izvanredan talenat priznat i širom sveta.
Prvu ploču je snimio 1964. Izdao je oko 20 albuma i pedesetak singlova, a napisao je i komponovao oko 700 pesama. Više od 20 godina predvodio je sastav Crna mamba. Kao glumac pojavio se u filmovima „Nedeljni ručak“ Milana Jelića i „Anđeo čuvar“ Gorana Paskaljevića, „Gypsy Magic“ Stoleta Popova i „Crna mačka, beli mačor“ Emira Kusturice.
Sa preko 700 pesama u svom repertoaru, on je stvorio muzičke bisere koji su istovremeno odzvanjali slobodom, patnjom i nadom. Njegova interpretacija pesama poput „Đelem, đelem“ i „Pena“ postala je simbol borbe za pravdu i univerzalne ljubavi.
Osim svoje muzičke karijere, Šaban Bajramović je bio i izuzetan pesnik, slikar i glumac. Njegova umetnost je isijavala neiscrpnom energijom i izražajnošću, prenoseći osećanja koja su dirnula svaku dušu koja je imala privilegiju da se susretne s njegovim delima.
Nažalost, na današni dan, 8. juna 2008. godine, svet je izgubio ovu ikonu muzičke scene. Međutim, nasleđe Šabana Bajramovića nastavlja da živi i inspiriše nove generacije umetnika. Njegove pesme i njegov duh ostaju večni podsetnik na snagu muzike da premosti jaz između ljudi i da donese nadu u svet.
