Poznati harmonikaš Aleksandar Sofronijević dugo godina se borio sa viškom kilograma o čemu danas otvoreno govori kao podstrek drugima da uzmi zdravlje u svoje ruke.
Njegov osnovni motiv bila je veća funkcionalnost u poslu, a momenat kada je odlučio da počne da dijetom i zdravijim načinom života bio je vrlo poražavajuć i zato ga nikada neće zaboraviti.
-Imao sam 128 kilograma, nisam mogao da se savijem da zavežem pertlu, mama mi je zapertlala. To je bilo neke 2008. godine a sada variram između 88 i 90 kila, znači oko 42 kilograma sam smršao. Sad zamislite harmoniku od 13 kilograma i ta kilaža tada i ne znam koliko bi u mom poslu mogao da izdržim. Ko zna da li bih dobio šećer i da i bi mi srce izdržalo. Moja energija i moj mozak su drugačiji sada, mnogo bolje sviram, sve mi je lakše, bolja koncentracija- priznao je Sofra.
Ono što je sve zanimalo jeste kako se muzičar hranio kada je uspeo da dođe do tolikog broja kilograma, i da dovede svoje zdravlje u opasnost.
-Volim da jedem, gurman sam po prirodi na mamu. Moja mama je sa Divčibara i tamo se strašno dobro jede, i od malena baš dobro jedem. Imao sam taj bend “Prestiž“ i imao sam te večernje svirke gde se svira do 3,4 ujutru, praviš super zabavu i ogromne pazare, i onda se dosta i pilo, ja konkretno votku neku a posle toga ideš na pljeskavicu, ogromnu picu ili palačinku na metar. I sad kombinacija, mnogo jedeš ,ne treniraš, malo spavaš, i konstantni alkohol, i stalno stres i frka, upisujem fakultet, i došao sam do tačke da sam stalno jeo. Sećam se da sam sam mogao da pojedem jedno pile, veliko pile, a jednom sam pojeo 40 ćevapa i meni je to bilo normalno- iskren je bio on.
Proces kroz koji je prošao da bi došao do današnje kilaže i izgleda bio je dugotrajan i nimalo lak ,koliko god to ljudima izgledalo banalno, a sa ove tačke gledišta nikad ane bi mogao da se vrati na pređašnje stanje.
-Video sam koliko je loše biti gojazan, koliko ne možeš ništa. To je jedna disfunkcionalnost duše, tela i mozga. Najbitnija je istrajnost, prvo ide taj mali, prvi korak a onda jedan po jedan naredni. Krenuo sam po malo da topim to salo 2008. godina, pravio sam i ja greške, i sve do 2018. nisam znao kako i šta da kombinujem pravilno i tek tada sam shvatio da ti ne treba uopšte puno hrane da bi bio sit, i da je hrana zapravo naše gorivo– objasnio je on u emisiji RTS ordinacija.
