Sve što stvorio u životu harmonikaš Aleksandar Sofronijević duguje ocu i majci koji su bili uz njega dok je gradio svoju muzičku karijeru, a sada je zajedno sa njima stao ispred Spomenika srpskim ratnicima na trgu u Kraljevu, istom onom mestu na kojem je pre mnogo godina pravio nestašluke.
-A kad sam bio mali stalno me tata i mama vodili u grad i peo sam se na spomenik – otkrio je Sofra šta je radio u centru grada u kojem je odrastao, dok devojke ovoga puta na fotografijama nema nigde.
Muzičar je apostrofirao ulogu oca i otkrio male tajne iz najranijeg detinjstva koje su kod njega podstakle životnu preduzimljivost i večiti optimizam.
-Otac je prilično strog čovek. Ja sam od malena naučen kad padnem, znaš, dete sad ide kroz park, padne i ono počne da plače. Ne, ja nikad nisam plakao zato što sam naučen od malena da ću dobiti batine ako plačem, i ako kukam bez razloga. Ja tako padnem, sećam se, tata mije to pričao i kaže: „E, šta je bilo?“. „Nije ništa, nije ništa“ I idemo dalje – otkrio je Sofronijević u jednom podkastu.
Roditelji su izuzetno važni u Sofrinom životu a svojom upornošću i odrianjem nose deo zasluge za ono što je harmonikaš do danas postigao.
– Moji roditelji su sve za mene odvajali da se časovi harmonike plate da idem na takmičenje. Sećam se te 1993. godine kada sam osvojio tu Prvu harmoniku Srbije još u petlićima, tata je pozajmio novac za gorivo, tada se gorivo izvlačilo na crevo. Odemo u hotel, a mama zaledi limunadu za ceo dan, napravi sendviče, nema u hotelu da se ruča – izjavio je Sofra ranije u jednoj emisiji i potom dodao:
–Uvek sam se trudio i onda je taj trud malo po malo uspeo da se naplati – izjavio je Sofra ranije u jednoj emisiji.
S obzirom da je njegovo školovanje zahtevalo mnogo odricanja, discipline i rada, poznati harmonikaš rešio je da se oduži roditeljima za svu podršku i ljubav koju su mu pružali sve ove godine on je pre nekoliko godina rešio da svom ocu pokloni, ni manje, ni više nego automobil.
-Moj tata je veoma skroman čovek koji je vozio auto iz 1984. godine i zato sam rešio da ga obradujem i poklonim mu noviji automobil. Iskreno da vam kažem, nisam mu kupio nov auto, ali je svakako novije generacije. Zaslužio je da od sina dobije ovakav poklon – otkrio je Sofra tada i dodao da je ovaj gest raspametio njegovog oca.
