Dragi Domić je sigurno jedan od pevača kojeg veoma često domaćini mnogih veselja biraju za gosta koji će im ulepšati bitan dan. I to nije slučajno! Od kada ga je publika na Grandovoj sceni upoznala zaljubila se u emociju koju emituje čim se lati mikrofona.
-Nije zahvalno da ja govorim o tome, ali pre svega verovatno me zovu zbog moje emocije i energije koju prenosim na druge dok pevam. Ja sam mnogima pokušavao to da objasnim, ali to je zapravo nešto neobjšnjivo, to je momenat. Kada uzmem mikrofon ja se transformišem i više nisam onaj Dragi koji je bio pre toga, jedan normalan momak nego postajem jedna nenormalna muzička opsesija (smeh), mašina koja proizvodi emociju. I onda naravno da ću ja da im pevam- rekao je Dragi.
Iako mnogi misle da profesonalci i pevači sa dugogodišnjim iskustvom i glasom kakav ima Dragi nikada nemaju tremu, Domić je odmah demantovao i otkrio zbog koje muzičke legende mu je svaki put zadrhtao glas.
-Uvek sam imao tremu kada pevam Šabanu Šauliću. Sećam se i prvog nastupa pred njim, bio sam mali i imao sam sedam godina. Popeli su me tada na sto da mu pevam. Moj otac je muzičar i u to vreme je radio sa Šabanom i posle svirke dođu kod mene kući u Šabac i sviraju za svoju dušu. Uvek me je tata zvao da pevam Šabanu pa su se šalili i lepili mi novčanice (smeh)- ispričao je i dodao da Šabanove reči neće zaboraviti dok je živ.
-Šaban mi je rekao da jedini ja pevam njegove pesme na svoj način, da mu se dopada što ga ne imitiram! Govorio je da mu prija za uho i svak put me je zvao na rođendane, slave i veselja da pevam- istakao je sa ponosom.
Muzikom i pesmom Domić je bio okružen od najranijeg detinjstva, a na pitanje čime bi se bavio da je pevač nije imao odgovor.
-Muzika je nešto što je genetski kod nas Domića, kao što je moj drug doktor i njegov otac je doktor. Kod mene su recimo i čukundeda, pradeda i deda svi muzičari, verovali ili ne. Pa bilo bi glupo da ja budem sad neki izrod. Ne znam šta bih drugo bio da nisam pevač- priznao je Dragi.
BONUS VIDEO
