Vest o smrti Saše Popovića, osnivača i dugogodišnjeg kreativnog direktora Grand produkcije, duboko je potresla javnost pre samo dva meseca. Danas, 24. aprila, estradni mag bi proslavio svoj 71. rođendan, ali umesto slavlja, njegovi prijatelji, kolege i publika dele uspomene i sećanja.
Jedna od najemotivnijih izjava koje je Popović dao za Grand povodom sopstvenog rođendana ostala je zabeležena upravo na njegovoj poslednjoj proslavi, kada je navršio 69 godina.
Iako je ranije tvrdio da više ne obeležava taj datum, tog dana su ga saradnici i prijatelji iznenadili i naterali da ipak proslavi.
– Ne proslavljam rođendan. Posle pedesete to više ne radim, to je bio poslednji koji sam proslavljao. Sada mi je ovo najtužniji dan, jer sam svakog 24. aprila godinu dana stariji i bliži sam onom placu na groblju koji planiram da kupim – rekao je Popović u izjavi za Grand.
U svom prepoznatljivom, iskrenom i duhovitom stilu, dodao je i rečenicu koja je ostala zapamćena:
– Teško da ću doživeti stotu. Ko doživi stotu, taj sigurno nije radio u Grandu i sa pevačima i pevačicama.
Saša Popović rođen je kao Aleksandar 1954. godine, a detinjstvo je proveo u parihijskoj kući u Novom Sadu, gde je njegov deda prota Stevan Popović bio sveštenik.
-Mladost i detinjstvo sam proveo u porti Nikolajevske crkve u Novom Sadu. Deda, kao i njegova tri rođena brata su bili sveštenici, tako da potičem iz svešteničke porodice. Majka Branka je bila domaćica i brinula je o meni i pet godina starijoj sestri Branki, s kojom sam bio veoma blizak. Svaki dan sam bio u crkvi u kojoj je deda službovao. Posebno pamtim kako su za Svetog Savu deca i unuci paroha recitovali pesme o tom svecu, pa među njima i ja. Imao sam četiri godine kada sam prvi put recitovao, zaboravio sam tekst, a deda me je podsećao. Počeo sam da plačem i pobegao kući- ispričao je Saša Popović jednom prilikom.
Dečak koji je maštao o fudbaleskom terenu i navijačima na tribini, ne sluteći da će ga život odvesti u svet muzike, svet estrade.
„Mrzeo sam harmoniku“ često je govorio Saša koji je taelnat za muziku nasledio od oca Konstantina, inače fantastičnog muzičara.
-Kad sam bio klinac, sećam se, ustanem već oko 6, 7, bukvalno pre roditelja, odmah obujem patike, uzmem loptu i odem da žongliram. Mnogo sam voleo fudbal- otkrio je u razgovoru za Grand.
PROČITAJTE I:
