Žarko Laušević napisao je za života četiri knjige naslovivši ih “Dnevnik jedne robije”. Prva koja je izašla bila je “Godina prođe, dan nikad” (2011).
Posle decenije ćutanja, povučenosti, zatvorenosti u svoje patnje i preslišavanja, kako piše u predgovoru izdavačke kuće „Hipatija“, veliki glumac napisao je na 450 stranica svoju autobiografiju.
Prema rečima Manja Vukotića, Laušević u ovoj knjizi „plastično vaja i razgrće sudbine svojih zatvorskih drugova, slika galeriju kažnjenika, nesrećnika sabijenih iza rešetaka. Ali, na pojedinim mestima i sebe crta kao klovna, znajući da se predstava igra dugo, u više činova, u tuđoj scenografiji… Zato s vremena na vreme, stranice knjige natapaju vodoskoci šale, humora i topline, slapovi koji peru i telo i dušu.“
-Ovo je knjiga bolne istine. Zavodljive tuge. Nesebičnog preispitivanja. Oporog priznanja. Grešničke nade. Očuvanog dostojanstva. Maštovitog traganja. Ljudske spoznaje – zaključio je Vukotić.
Laušević je u prvom delu opisao svoj život pre i posle tragedije 1993. godine, kada je nakon svađe u kafani u Podgorici ubio dve i ranio jednu osobu, zbog čega je osuđen na robiju, a potom je usledila „Druga knjiga“ (2013).
„Druga knjiga“ Žarka Lauševića
Drugi deo bavi se njegovim životom nakon presude i četri i po godine provedene u zatvoru.
„Poseta. Moji bliski. Drugačiji. I moj Ljubo Dapčević je tu. Moja deca nisu. Ni Mili. S nama sedi i jedan novi komandir, mlad, neupućen još, Đurović. Maja, moja žena, jeste tu, ali je nema. Majka u krilu, drhtavim rukama, drži mokar kišobran. Svi ćutimo. Niko nikoga ne gleda. Do pre dva dana od svega nas je delila samo jedna privremena reč – zatvor. Sada to više nije samo reč. Ni privremena. To je sada novo vreme, novi pogledi, drugi život“, pisao je Žarko Laušević.
Nakon toga usledile su i „Sve prođe, pa i doživotna“(2018) i „Padre, idiote“(2022).
Govoreći o knjizi “Sve prođe, pa i doživotna“, Vida Ognjenović je ocenila da “zbog sasvim neobičnog autorskog stava, ova bi dnevnička knjiga, prošla i najstroži izbor za listu vrhunskih u svojoj književnoj vrsti”.
Laušević je na uvid javnosti dao dramatični zatvorenički dnevnik iz Zabele gde je proveo dve i po godine, a gde je premešten iz crnogorskog zatvora u Spužu u kome je bio 25 meseci. Na kraju knjige je izračunao, navodi Vida Ognjenović u predgovoru, da je u tim kazneno-popravnim ustanovama proveo 1.669 dana.
Na hiljaditi dan je u dnevniku ispod naslova „Hiljadu dana“ napisao samo jednu rečenicu: „I isto toliko noći.“
„Padre, idiote“
„Ti prvi dani, nedelje, van zatvorskih zidina, spuških, zabelskih, ili onih najsumornijih, u Centralnom zatvoru, mogli bi da stanu u jedan jedini Arsenov stih: „Kao poslije bolesti, opet učim jesti, hodati…“
Ovim rečima Laušević započinje svoju poslednju knjigu “Padre idiote!”. U poslednjem delu ispisuje dane svog života na slobodi posle više od četiri godine i sedam meseci provedenih u nekoliko zatvora Crne Gore i Srbije.
Laušević piše o tome šta ga je sačekalo kada je stigao u Beograd i kako je i zbog čega otišao u Njujork.
“Pred čitaocima je izuzetno zanimljiva, provokativna i dokumentarno uverljiva ispovest koja se čita u dahu, poput svih prethodnih knjiga ovog autora”, piše izdavačka kuća “Dereta”.
BONUS VIDEO – Kolege o Žarku Lauševiću
Sve najnovije vesti, dešavanja sa snimanja „Zvezda Granda“ možete da pratite na našem portalu, kao i na društvenim mrežama. Link za Fejsbuk je OVDE, dok najzanimljivije videe sa snimanja i emisija pratite na Instagramu OVDE!
PROČITAJTE I:
