Dvadeset i petog septembra davne 1980. godine u dom porodice Bekvalac stigle su lepe vesti, nova članica kojoj su ponosni roditelji dali ime Nataša. Pored sestre Dragane malena Nataša uživala je u ljubavi i pažnji kojom su ih roditelji obasipali, ali samo par godina kasnije postale su bogatije za još jednu sestru.
Danas jedna od najlepših i najharizmatinijih pevačica na estradi ističe da joj je detinjstvo bilo u znaku ljubavi, ali i malih nestašluka koje je pravila sa sestrama. Mada priznaje da je to više činila sa mlađom sestrom, dok ih je starija, kako u šali kaže, odbacivala.
– Bila sam zvrk! Kad se setim svog detinjstva, to je više bilo odrastanje sa Kristinom nego sa Draganom, jer je ona dosta starija od nas, pa nas se uvek ćuškala od sebe. Bila je devojka kad smo mi bile baš klinke i samo smo joj smetale, ali od nje sam mnogo toga naučila, bila mi je kao druga majka. I dan danas ima zaštitnički stav i prema meni i prema Kristini, ali ne sestrinski, nego majčinski – ispričala je svojevremeno u emisiji „Iz profila“, gde se dotakla i odrastanja uz majku koja je bila učiteljica, kao i predrasuda u školi.
Iako je bila uzorno dete, vukovac, pevala u horu, pojedini đaci, pa čak i nastavnici nisu hvalili njen trud i kreativnost, već su zasluge prepisivali njenoj majci.
– Neverovatno, ali sa takvim stvarima se susrećem i dan danas, a to su ta osuđivanja i predrasude, samo sada na mnogo višem nivou. Pa tako kad sam krenula u školu, bila sam dobar đak, jer mi je, naravno, mama učiteljica, govorili su „Pa naravno da je skroz odlična kad joj je mama učiteljica“. To su stvari koje su me jako bolele dok sam bila dete. Jednom mi čak učiteljica nije ocenila rad i tražila da pišem ponovo pismeni iz srpskog, jer je mislila da mi je neko drugi pisao – ispričala je Nataša.
