Mnogi su se pitali ko je Doktor Švekić koji se u noćnom programu Grand narodne televizije smehom bori protiv nesanice. Goran Petrović Švela kaže da su mu reflektori suđeni još kada je kao prevremeno rođena beba od 900 grama završio u inkubatoru
„Doktori za nesanicu“ su tvoj autorski projekat. Ko piše scenario, gde nalazite ideje?
– Ideja je samo jedna – da se narod zabavi zajedno sa nama, da odagnamo sve dnevne brige na dva sata i emitujemo pozitivnu energiju. Da olakšamo svakodnevnicu jer lakše je leći u krevet nasmejan, nego zabrinut… I uspevamo za sad.
Koji su termini emitovanja „Doktora?“
– Još nemamo stalne termine jer se usaglašava programska šema, znamo samo satnicu od 23.00 do 01.00, a volimo da iznenadimo naše gledaoce, pa programsku šemu koristimo kao izgovor. (smeh)
Ko se najbolje snašao u ulozi doktora do sada?
– Saša Kapor, Milan Mitrović, Jelena Gerbec, prema mom mišljenju, ali ono se možda razlikuje jer svako ima svog favorite. Zato se doktori menjaju da bi za svakog bilo po nešto.
Da li ljudi zovu zbog doktora ili zbog sestara?
– I zbog jednih, i zbog drugih. Glupo bi bilo da nekog privlači da gleda emisiju da bi mene video u uniformi medicinske sestre jer mislim da mašta ljudi ne dolazi do tih granica. (smeh) Svako ima svoj razlog poziva, a ima i onih koji zovu samo da bi sebe videli na ekranu…
Koji su najčešći problemi zbog kojih vas ljudi zovu?
– Problema nema i zbog toga mi je drago, ustvari, možda ih je bilo pre emisije, ali smeh utiče na to da ih zaborave, pa neki i ne znaju zašto su pozvali. Jedini, nazovimo, problem je u tome što ljudi ne spavaju gledajući nas, a i kasnije, kako kažu, dok se ne smire od burnih dva sata. Preko hiljadu poziva čeka na skajpu za svaku emisiju i minimum 150 mejlova stiže u toku emitovanja.
Odmah na početku dobio si sjajne kritike. Da li si očekivao toliki uspeh na samom startu emisije?
– (smeh) Znam šta mi sledi nakon ovog pitanja, ali elem, da budem iskren nisam, ali ipak sam se potajno nadao. Sjajno se zabavljam sa kolegama, tako da se ja, ustvari, dopadam samom sebi, jer sam pola publika – pola autor…
Nedavno je na jednom portalu osvanula Brakusova kritika „Doktora za nesanicu.“ Da li si je pročitao i šta misliš o njoj?
– Naravno da jesam. Njegov rad i njegov smisao za humor jako cenim i ove kritike na naš račun neće uticati na to. Svako ima pravo da mu se nešto dopadne ili ne. Čovek se bori za svoje parče hleba, a njegov zavisi od toga koga će više i grublje da iskritikuje… Čovek je zaradio dnevnicu pošteno. (smeh) U svakom slučaju, hvala mu na kolumni jer sad i onaj ko nije znao da postojimo, znaće. On kritikuje isključivo najgledanije emisije, a sve je rekao i naslovom kolumne – Narod to voli, Brakuse. Znate i sami da se u restoranima ne služe jela koja kuvar voli da jede, već koja gosti traže…
Na Grandovoj narodnoj televiziji na poziciji si zamenika direktora. Da li se bolje snalaziš u organizacionim ili kreativnim poslovima?
– Trudim se da svaki posao radim profesionalno i opravdam poverenje koje mi je ukazano od strane Gorana Šljivića i Saše Popovića. Moje je da dam sve od sebe, a moja kreativnost služi da svaki zaposleni dolazi na posao nasmejan i zadovoljan jer bez pozitivne energije nema napretka. Za sada uspevamo jako dobro, svi su dobri i vredni ali zaista sam prezadovoljan što se vidi i po gledanosti naše televizije.
Odakle nadimak Švela, od kog je kasnije nastao i alter ego Dr Švekić?
– Švela je od detinjstva po nemačkom bokseru Maksu Šmelingu jer sam bio odličan bokser, a i boja kose i moja nemačka put išla je uz to. Onda je neko zamenio “m” i “v” i nastao sam ja, greškom. (smeh) Ali, vidite, da ništa nije slučajno u životu…
Ko je bio Švela pre „Doktora?“
– Svetla i scena su od rođenja bili deo moje ličnosti, počev od inkubatorskog svetla jer sam prevremeno rođen u Gradskog bolnici kao sitna beba od 900 grama, što ste i pretpostavili i to „Kad su cvetale tikve“ 1968. godine (eto i to ima veze sa boksom). U radio sam se zaljubio kada sampočeo da se bavim reklamama na Radio Beogradu. Tu počinjem rad sa tada najboljom i najslušanijom ekipom Indeksovim radio pozorištem. Divnih nekoliko godina. Bio sam radio-voditelj na Studiju B, potom odlazim u Australiju. Po povratku radio sam i na KTV-u i to kraktu emisiju za kafu za koju dobijam nagradu za najbolju emisiju kratkih formi, preko 250 emisija sa isto toliko gostiju. Sa Goranom Šljivićem radio sam spotove za mnoge poznate pevače. Inače, sviram klarinet i saksofon, a mnogi me prepoznaju po reklami za potenciju “Maksimalen Armaturen”.
Piše: Katarina Obradović (Grand revija)
Foto: Z. K. Munja i privatna arhiva
