Tokom svoje dugogodišnje karijere, Maja Marijana susretala se sa različitim situacijama na svojim nastupima, od onih koje će pamtiti po lepom do onih koje bi rado zaboravila.
Ona se svojevremeno prisetila nemile situacije sa jednog veselja za koju i dalje ne može da veruje da se dogodila.
– Nikada neću zaboraviti jednu svadbu, pevalo je više poznatih pevača tri dana bez prestanka i na kraju nas niko nije platio. Morali smo da pevamo non-stop, samo kao malo nešto spavanja, pet, šest, možda sedam sati… Bakšiš?! Kakav bakšiš?! To je bilo baš davno, pre 29,30 godina, gomila ružnih stvari se tu izdešavala, honorar nismo ni dobili, tri dana smo pevali za džabe. Mlada i mladoženja su pobegli iz sela, preko neke njive valjda. Svi smo ostali bez honorara, muzičari i pevači, desetoro ili dvanaestoro, pobegli su ljudi – opisala je jednu od najgorih tezgi koje pamti.
– A najgore, naopak neki narod u tom selu, u Srbiji je, ali neću da kažem koje je… Mene je i konobar pod tom šatrom polio vrelom kafom, odjednom, imala sam utisak kao da je namerno izvrnuo tacnu s kafom sve po meni, ono me peče, ja kažem: „Šta radiš to?“ i neki matori deda isto tu pod šatrom gde god ja sednem, on stane i gurne me… Moje kolege će se same prepoznati kad pročitaju, ne bih u njihovo ime da govorim. Baš su poznati muzičari bili tu i mi se dogovorimo da završimo tu svadbu da krenemo napokon kad smo shvatili da smo izrađeni, seljaci se skupe tu s motkama i kao – ko je nama dozvolio da se pakujemo, ja sam bila s tatom jer sam još išla u srednju školu, pa me otac vozio na nastupe, izbušili su nam gume i mom tati isto, nikad to neću zaboraviti. Muzičari su bili veoma poznati, oni koji to budu pročitali, setiće se, ali ne bih da otkrivam o kome se radilo– ispričala je svojevremeno za domaće medije.
BONUS VIDEO:
