Nikola Rokvić je sebe i sve oko sebe, spoznao kada se približio veri. Pevač često na društvenim mrežama piše o važnim životnim lekcijama koje ga je pravoslavlje naučilo, a jedna u nizu je opraštanje neprijatelju, odnosno, kako je rekao, ubici njegovog dede.
– Ljubite neprijatelje svoje. Jednom pričajući sa divnim Vladikom, neću spomenuti ime bez zatraženog blagoslova, o vekovnom stradanju našeg naroda, rekoh ponešen mišlju budućeg veka i večnošću, zašto mi Srbi kao Hrišćani tugujemo kada stradanjem i patnjom idemo direktno u Carstvo nebesko. Na te moje reči Vladika sa ljubavlju odgovara: “ Pa ne valja sine, zbog tih što nas gone i ubijaju, oni će u pakao” – napisao je Nikola na Instagram nalogu i dodao:
– U tom trenutku u meni se otvoriše horizonti Hristovih reči i to na samom delu: “Ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, činite dobro onima koji vas mrze i molite se za one koji vas vredjaju i gone“. Želim da vam se ispovedim ovde, ne zbog toga da biste pričali dobro ili loše o meni, već da bi i ljudi koji su doživeli slične tragedije širom ovog Balkana, možda pogledali širu sliku i pokušali da pođu putem koji preobražava sve, sebe i druge. Putem koji menja život iz korena i donosi svima samo dobro!
Nikola je potom otkrio za koga se on moli.
– Molim se za mučitelja i ubicu moga dede Drage, koji je stradao 1995. godine u Bosanskom Petrovcu, i oprostio sam mu. Ako je živ, voleo bih da se pokaje, jer znam da to i moj deda želi. Tamo gde je on nema želje za osvetom, tamo nema mržnje, tamo se ne gleda iz pale ljudske perspektive. I kao da mi kaže, a u potpunosti ne mogu ni da zamislim, šta se dešava sa dušama ljudi koji su počinili slične stravične zločine, kada se u potpunosti osveste, kada odu iz ovoga sveta i kada pogledaju šta su mogle da budu, a šta su postale – poručio je Nikola, i za kraj dodao:
– I nije duša kriva za ljudski pad… Duša je stvorena da bude dobra! Zato je bitno da se molimo za duše svih koji su otišli, pa i “neprijatelja”. Sa druge strane teško je to, ljudi su izgubili decu, supružnike i svoje najbliže, ali znam da se u tim tragedijama Bog najviše približi onome koji je izgubio najvoljenije, kroz ta stradanja pokaže uzani put, svakome, bitno je samo da ga prepoznamo, prihvatimo i krenemo. Širokim putem osvete, gorčine, mržnje ne ubijamo ubice, već idemo suprotnim putem od naših koji su stradali, koji su u Rajskim naseljima i tako sami sebe ubijamo. Molitvom za naše “neprijatelje” činimo svima dobro! Nadjimo taj uzani put i volećemo sve što na tom putu sretnemo! Oprostite mi!
