Proslavljeni glumac, Irfan Mensur nedeljama se borio za život, nakon što je oboleo od korona virusa zbog kog je mislio da će čak i umreti. Kako je naveo, iza njega je jako težak period, ali velika podrška u celoj situaciji dolazila mu je od kolege Žarka Lauševića, koji se nalazio u sobi do njegove.
– Petnaest dana sam bio non-stop na kiseoniku. Čim su me priključili na mašinu, prošlo mi je kroz glavu da je to kraj. Bio sam blizu smrti, osetio sam to, ali se nisam uplašio. Svi ćemo to dočekati pre ili kasnije. Sa svojih skoro 70 godina dovoljno sam uradio u životu, tako da ne brinem što me jednog dana više neće biti – izjavio je on za „Informer“ i dodao – Jedino što me je u tim teškim trenucima brinulo bila je činjenica da nisam nekim ljudima rekao sve što sam planirao.
Glumac ne krije i da mu je velika podrška bio njegov kolega koji je svakodnevno pokušavao da ga oraspoloži.- Lauš je ležao u apartmanu do mog. Stigao je u bolnicu nedelju dana pre mene, tako da je tamo već bio domaći. Družili smo se svakog dana onoliko koliko nam je zdravstveno stanje dozvoljavalo. Bodrili smo jedan drugog. Kada je odlazio iz bolnice, ostavio mi je veliku šolju za kafu na kojoj je nacrtan smajli. Taj poklon je postao moja amajlija i trajaće dok ja budem živeo.
Prve simptome osetio je u Niškom pozorištu, dok je spremao predstavu „Ana Karenjina“. Odjednom je osetio iznemoglost, pad koncentracije i gubitak snage.
– Moja koleginica Dragana Mićalović, jedan tonac i ja smo bili pozitivni na testu. Dobio sam temperaturu i hitno sam iz Niša prebačen u Bežanijsku kosu. Srećom, stigao sam na vreme. Da nije bilo tako, verovatno bi sada moje kolege za vaš list govorile kakav je bio Irfan Mensur za života.
Kako navodi, glumac je masku nosio i pre odluke Kriznog štaba ali i pored sve pažnje, ipak se zarazio. Ono što mu najviše nedostaje jeste grljenje sa ljudima ali kako kaže, dok ne prođe cela situacija, grliće se očima.
