Devedesete godine bile su teške za celu bivšu Jugoslaviju, pa i za pevačicu Nedu Ukraden koja te godine opisuje kao doba sunovrata.
Iako joj je karijera tada išla nizlaznom putanjom, ona je tih godina bila primorana da okrene novi list i startuje ispočetka.
Neda se za Grand osvrnula na period pre izbijanja rata i istakla kako je podnela odlazak iz rodnog Sarajeva.
–Ja nažalost nisam otišla iz Sarajeva što je izbio rat, ja nisam mogla doći do Sarajeva. Naime, otišla sam iz Sarajeva u martu 1992. godine na turneju u Švedsku i ostala 2 vikenda još plus. Vraćam se početkom aprila, dolazim u Beograd, imala sam taj stan. Dolazim iz Stokholma na aerodrom, čekam nekih 4-5 sati večernji za Sarajevo. Let biva otkazan, vratim se u stan, idem na jutarnji let. Opet da poletim, opet ništa i tako 6 puta. Nešto se kuva i događa – prisetila se Neda.
Tada je već uveliko imala ćerkicu Jelenu koja je sa bakom i dekom ostala u stanu u Sarajevu, neprestano je pokušavala da dođe do njih ali bezuspešno.
Iako se još uvek ništa konkrentno nije dogodilo i svi su se nadali da rat neće eskalirati , ona je osećala je da se nešto sprema i bila je veoma zabrinuta za svoju porodicu.
–Ja sam bila neko ko je toliko verovao u Sarajevo, toliko sam verovala da je apsurdno da tamo izbije rat. U svakom slučaju zabrinuta za sudbinu moje stare majke i oca i mog dvanaestogodišnjeg deteta, oca molim preklinjem pošto 6 puta, pokušavam doći do Sarajeva, neće tata da dođe. Ja prestravljena. Elem ja njih jedva ubedim, mamu i kćer. One dođu, jedva ih ukrcam na avion preko drugarice. One su došle i ta scena njihovog dolaska na aerodrom, nikada neću da zaboravim, one dolaze ljute na mene. Jelena neće ni da se pozdravi sa mnom– ispričala je pevačica.
Momenat kada ih je ugledala će večno ostati urezan u njenom sećanju, a sliku njihovog dolaska i kasnije sve što je usledilo je opisala na način koji ledi krv.
-Jaknica, neke farmeričice, patike, mama u nekom mantilu, 5. april 1992. godine. To je poslednji dan kad su one došle iz Sarajeva, kad smo mi svu svoju imovinu zaključali u nadi da ćemo doći jednog dana u svoju kuću i više nikad nisam zakoračila u svoj stan, prodala sam ga na daljinu. Sve uspomene, nagrade, toliko dragih uspomena…Otac mi se kasnije jedva probio posle nekih 20 dana, preko 40 nekih barikada. Otišli su dalje za Lepetane u našu kuću u Boki. Ja sam ostala da budem njihova majka i otac i da se brinem o njima. Ljudi degradirani, ostali bez primanja, dete sa 12 godina prekinuto školovanje. Gledaš, ne veruješ svojim očima, raspade mi se zemlja, raspade mi se karijera, detinjstvo, razdvoji nas od familije. Nisam čula familiju tu najbliskiju mislim da je prošlo 10-12 godina.Oni se nisu smeli javiti. Sve crno bez imalo belog– sa knedlom u grlu istakla je Neda.
Ceo taj period života bio je obojen crnilom, ali nakon kiše dođe duga pa je tako bilo i sa jednom od naših najuspešnijih pevačica, Nedom Ukraden koja je uspela da nakon svega što je snašlo nastavi život i karijeru koja je procvetala, a danas je ona dama koja izaziva samo divljenje.
–Bilo je jedno doba sunovrata. Najvažniji uspeh koji sam ja u životu napravila je kako nakon tih devedesetih da sam ostala zdrave pameti i kako sam uspela očuvati porodicu. Ja sam isprodavala te nesretne imovine što sam imala, šta si mogao dobiti 1996. godine, ne možeš živeti od pevanja, zidova, nemam nista. Htela sam da otvorim neku galeriju, butik, na kraju ispadne kafić koji je završio paljenjem benzinom. To sve preživeti, pritom bombardovanje, sankcije – zaključila je Neda svojevremeno u emisiji „Iz profila“ i dodala:
–Trebalo je snage nastaviti sa pevanjem, funkcionisati, ono što je pozitivno u svemu tome je ta pesma i par dragih ljudi koji su mi dali podršku da opstanem između ostalog i Saša Popović. Skupila sam sve te neke ostatke svog života, napravila jedan novi mozaik, osmislila svoju novu karijeru, okretala list, potpuno drugačiji 2000. godine.
BONUS VIDEO: Kuća Milene Dravić i Dragana Nikolića u Crnoj Gori
NE PROPUSTITE I:
