Život bivše učesnice rijalitija i voditeljke Milice Kemez nije bio ni malo lak. Sa samo tri godine, ona i njena sestra ostavljene su u domu i od tada počinje njihova borba.
-Želela sam da se predstavim ljudima kao borac, ali ljudi koji nisu prošli to ne mogu da razumeju. Kao mala sam sa sestrom menjala hraniteljske porodice, to nije bio lagan put. Čim sam napunila osamnaest godina sam se osamostalila, krenula u taj samostalni život- počela je priču Milica koja je svojim primerom želela da podstakne mlade ljude koji se možda danas nalaze u takvoj situaciji.
Uprkos nedaćama kroz koje je godinama prolazila, uspela je da se izbori za svoje parče hleba i sestri, međutim kako tvrdi narodu se ne može oduvoljiti te se i danas susreće sa negativnim komentarima.
-Drugi vole dok je magare u blatu da ga sažaljevaju, a kada se čovek izdigne onda ga pljuju. Za mene sada kažu „Je l’ to ova što do juče nije imala da jede?“. Oni svi vide samo krajnji rezultat, a ne vide moj put, najlakše je da kažu da sam išla krivim putem do uspeha. Samo ljudi koji nisu zavidni i sujetni vide moj trud i rad- rekla je Milica, a potom u jednom dahu nastavila:
-Želim deci koja su u domovima ili hraniteljsiim porodicama da pošaljem poruku da ne ćute i ne trpe. Najgore je osuđivati one koje je već sam život osudio! Lako je pričati iz ušuškanog i toplog doma gde vam roditelji sve obezbeđuju. Kada si u sutuaciji da nemaš ni za kiflu, ali ni broj telefona koga da pozoveš za pomoć, e tu se pokazuje istinska snaga!
Na svojoj koži, ali i srcu osetila je najveći bol i tugu te poučena svojim životnim iskustvom poslala veoma važnu poruku onima koji su osetili isto.
-Nije bilo lako, trpela sam i fizičko i psihičko nasilje jedanaest godina u porodici gde sam živela. To povlači i vršnjačko nasilje, traume da ne vrediš, imaš komplekse kao dete, drugima dolaze roditleji tebi ne dolazi niko. Ne bole ni te batine, ni ta nemaština, ni taj život koliko boli praznina. Šta god da stekneš, praznina ostaje. Ja ne znam šta je porodica, nemam potkovano znanje i zdrave stavove da bih ja imala porodicu. Znam donekle šta ne treba, ali me je uvek bilo strah da moja deca ne dožive istu sudbinu- priznala je za Grand.
Ožiljke koje joj je život naneo oseća svakog dana, u svakom segmentu te tvrdi da je strah od izbora partnera i oca svoje dece koči u želji da osnuje porodicu i ostvari se u najlepšoj ulozi.
-Vodite računa sa kim pravite decu i kako gradite porodicu! Ja ću ceo život ostati bez odgovora ko je mene ostavio. Dok je tata bio živ, bio je u zatvoru, viđali smo se kada je izašao jer je tada okrenuo svoj život i prestao da pije, međutim ubrzo se vratio poroku. Bio je dobar čovek i nije mgoao da se nosi sa surovom realnošću, odao se opet alkoholu i više nije bio ni za razgovor. Obećavao je da neće više, ali jednog dana su ga pronašli mrtvog. Svega par susreta i eto…..- ispričala je sa knedlom u grlu.
BONUS VIDEO: Milica Kmez ogolila dušu o svom životu
