Miodrag Petrović Čkalja bio je jedan od omiljenih glumaca na prostorima bivše Jugoslavije.
Simbolično rođen na svetski dan šale, ovom glumcu je sudbina predodredila da svakodnevno uveseljava široke narodne mase, stoga ne čudi činjenica da su ga mnogi nazivali i srpskim Čarli Čaplinom.
Legenda srpske komedije rođena je u čuvenom gradu glumaca, u Kruševcu, davne 1924. godine, a još tada je, kao dečak, zasmejavanje ljudi shvatao kao veoma ozbiljan zadatak.
– Ja sam još kao dečak od svoje petnaeste godine znao šta ću biti i šta moram biti. Ta sirotinja koja me je okruživala sa svih strana koja se nikad nije žalila na svoju nemaštinu, te sedeljke uveče ispred kuće, šala i smeh koji su se orili iz tih praznih stomaka, to je bila najbolja škola za mene. Onda sam se zarekao da ću učiniti sve u životu da bih jednog dana mogao tim ljudima priuštiti malo radosti, malo životnog veselja. Da bar za trenutak zaborave ko su, šta su i šta ih čeka posle toga – govorio je Čkalja svojevremeno.
Samo neke od uloga po kojima ćemo ga pamtiti su u serijama „Ljubav na seoski način“, „Kamiondžije“, „Vruć vetar“ i „Kamiondžije 2“, kao i u filmovima „Orlovi rano lete, „Bog je umro uzalud“, „Paja i Jare“ , „Avanture Borivoja Šurdilovića“ i „Kamiondžije opet voze“ (1984).
Pri samom pomenu njegovog imena, svima se osmeh razvuče preko celog lica, njegove replike prepričavaju se i dan danas, ali život koji je vodio poslednjih godina je sve samo ne zabavan. Iako nagrađivan mnogo puta, među kojima i za životno delo „Car Konstantin“, glumac je poslednje godine svog života proveo usamljen. Povukavši se iz javnog života, doživevši da ga dragi ljudi i kolege napuste, Čkaljin osmeh polako je počeo da bledi.
– Da sam u Americi, i da sam primio ovako veliku nagradu zahvalio bih se, prvo, svojoj ženi, pa deci, pa tašti, zatim producentu i reditelju. Ali, pošto sam, srećom, u svojoj dragoj zemlji Srbiji, zahvaljujem se, prvo, svom šefu samoposluge što mi, ponekad, odvoji penzionersku kosku, pa komšinici u baraci koja mi ostavi mleko ispod tezge, pa mom poštaru koji mi uvek, na vreme sa zakašnjenjem, donese penziju. Da nije bilo njih, ne bih bio ovde – rekao je on na dodeli nagrade 2002. godine.
Miodrag nas je napustio 20. oktobra 2003. godine u Beogradu, a nakon njegove smrti u Balšićevoj ulici upravo ispred glumčeve kuće 2005. godine podignut je spomenik.
Pored toga, na Trgu glumaca koji je napravljen 2019. godine, takođe u Kruševcu, uz mnogobrojne kolege koje potiču iz pomenutog grada, stoji i Čkaljina bista.
Kako smo se nekad zacenjivali od smeha uz Jareta, Gvozdena, Mitu, Blagoja, Srećka napasti i Jovanču Micića, red je da se i danas setimo neprevaziđenog srpskog komedijaša i uz njegove najurnebesnije scene proslavimo svetski dan šale. Čkaljin dan.
POGLEDAJTE I:
Kako ČKALJA od Miodrag? Otkrivamo kako je LEGENDARNI GLUMAC dobio nadimak!