Pevač kaže da je često čašćavao goste, pa je bio više u minusu nego na dobitku, te je tako odlučio da se odrekne ugostiteljskog biznisa.
Haris Džinović često nastupa u kafanama, ali i o njima je pevao. No, njegovo interesovanje za njih nikada nije manjkalo, pa je tako kako kaže držao i kafanu.
– Kupio sam kafanu da imam gde da pijem. Konobari su me terali u 12 sati i govorili: “Nema više”. Meni se tek tada pilo, a u to doba nisam imao gde. Ta kafana je počela da radi nekako. Radila je dosta rentabilno dok ja nisam počeo da govorim: “Ovaj sto neće plaćati”, “Ovima ne naplaćujte”… I tako kafana otišla na glavu. To je bio jedan rokerski period- rekao je za “Blic” Haris Džinović.
Prema njegovim rečima bilo je kolega sa kojima je znao da popije koju čašicu više.
– Najduže je sedeo Šaban Šaulić. Proveli smo dosta vremena u kafani zajedno, do ranih jutarnjih časova. Za kafanu se nađe društvo uvek, ali ga nema kada zoveš nekoga da ti pere prozore. Tu se slabo odazivaju– kaže kroz osmeh Haris.
Kako potiče iz Sarajeva, pitali smo ga da li je kao i mnoge meraklije, na Baščaršiji provodio najviše vremena.
– Pre neki dan sam se vratio iz Sarajeva. Ne idem u Baščaršiju. Bila mi je ispred kuće. Nije mi više toliko interesantna. Sretnem se sa prijateljima pa opet kafana– rekao je on.
Haris priznaje da nikada ne bi pristao na muzičke kompromise.
– Publika ide u korak sa vremenom, ali se vraća na neke stare numere i stvari. Mislim da publika voli te numere iz nekih tridesetih godina. Vraćaju se kafani. Ja volim kafanu, tamo sam krenuo pa sve do sada. Evo me opet u kafani, život je jedna ciklična promena u krug- rekao je on i dodao:
– Januar i februar su uglavnom mirni, ali ima dosta posla. Oni su uglavnom rezervisani za odmor jer su tri meseca pred Novu godinu naporna.
Haris je veliki ljubitelj harmonike koju zna i da svira.
– Vrlo retko na moju žalost imam vremena da je sviram. Voleo bih da je više sviram, ali ne znam razlog ni sam zašto to ne radim kada imam pregršt slobodnog vremena. Muzika i harmonika su moje ljubavi od rane mladosti pa sve do sada– kaže on i dodao:
– Uglavnom sam sam učio, nisam išao u muzičku školu. Šteta, trebalo je, ali nisam.
Haris i njegova supruga Melina imaju dvoje dece, ćerku Đinu i sina Kana.
– Moja deca nisu nasledila talenat za muziku. Vole je i slušaju, ali nemam pojma da li nekad pevuše. Preda mnom ne, ali ne vidim da pokazuju generalno neku želju koju bi povukao taj talenat da imaju – rekao je on.
Prema njegovim rečima sin je okrenut sportu.
– Sin je talentovan za košarku. Postoji teorija da je svako talentovan za nešto, ali treba otkriti za šta. Voleo bih da oni imaju talenat i da ga slede i razvijaju – rekao je Džinović.
