Legenda narodne muzike, Jašar Ahmedovski prvi put nakon duže medijske pauze, govorio je o svojim prvim muzičkim koracima, gubitku rođenog brata Ipčeta Ahmedovskog ali i prijateljstvu sa Šabanom Šaulićem.
Legenda narodne muzike, prisetio se detinjstva, za koje kaže da mu je bio najlepši period u životu i da je tada bio najsrećniji.
– Kao mali sam sanjao i voleo muziku. Sa sedam godina sam znao čime ću se baviti. To je jedino interesovanje bilo… Detinjstvo su bili moji najlepši dani, kada je bilo puno ljubavi i kada smo svi bili živi i zdravi. U našem kraju je bilo par kafanica, pa kad prođem, uvek me pozovu da pevam po malo i uvek me počaste čokoladicom, ali, bilo je tu i parica. Još tada sam počeo sam da zarađujem i to je jako važno. Kad sam bio šesti razred, rekao sam da ću da se bavim ovim poslom, ali je njemu bila važna samo škola. Ja sam bio dosta siguran šta želim i bilo je samo pitanje idem li u Beograd ili Sarejevo.
Ahmedovski se prisetio prvih muzičkih koraka, ali i onih koji su ga doveli do karijere koja i dan danas traje.
– Prvi susret je bio u kafani gde je pevao Halid Bešlić, tada on nije još ništa snimio. Kada sam pevao, napunio sam kafanu, te su me odmah pitali da radim tu. S obzirom da je Halid tu već pevao i da bi bilo dva pevača a ni jedna pevačica, preporučili su mi restoran na Ilidži, gde sam odmah dobio posao i kasnije upoznao Šabana koji me je doveo u Beograd i za sedam dana snimio prvi album.
Pevač se ta Kurir osvrnuo i na najgori period u svom životu i gubitku rođenog brata koji je još kao mlad poginuo u saobraćajnoj nesreći, ali je iza sebe ostavio pesme koje se i dan danas rado pevaju.
– To je najteži period u mom životu, to je bila velika tragedija. Od tada nije ništa bilo isto. Mnogo toga sam ga naučio, bio je mlad, velika je šteta velika. Bio je temperamentan, živeo je trista na sat, eto i te noći je poginuo. Ne mogu o tome mnogo ni da pričam, danas su njegove pesme možda i popularnije nego tada. Kad god je pevam, nastane haos. Dugo nisam mogao da slušam, kada bude na radiju, ja zapušim uši. Mnogo mi je drago sada, kada čujem koliko vole njegov lik i delo.
Pevač je progovorio i o Šabanu Šauliću, njihovom prijateljstvu ali i razilaženju, za koji nikada nije saznao razlog.
– Nisam govorio sa Šabanom nakon porodične tragedije 25 godina i ne znam zašto se to desilo. Mislio sam da ćemo nekada progovoriti i da će mi reći o čemu se radi. Kada je poginuo, ja nisam mogao da izdržim i otišao sam na sahranu. Ranije, živeli smo zajedno, bili smo 24 sata zajedno, baš sam ga voleo i kao čoveka i kao pevača, žao mi je što je sve tako bilo… Sa njim sam počeo, sa njim sam i živeo, mnogo sam ga voleo i bio sam mu veliki prijatelj. Sa pevačima se jako retko družim, ali jedine kole me nikada nisu izdale, jesu Zlata Petrović i Goca Božinovska, one su mi i više od prijatelja.
