Hari Varešanović poznatiji kao Hari Mata Hari već godinama jedan je od najpopularnijih pevača zabavne muzike s prostora bivše Jugoslavije. Prodao je više od pet miliona albuma, a neki od njegovih najvećih hitova su pesme „Lejla“, „Azra“, „Prsten i zlatni lanac“ ili „Strah me da te volim“. O privatnom životu retko govori za medije, ali je ipak napravio presedan i otkrio neke porodične tajne, a jedan od najzanimljivijih detalja je taj što ga je otac „ukrao“ iz bolnice.
-U Sarajevu je te godine bila izuzetno jaka zima. Novorođena deca su masovno počela da umiru jer grejanja u bolnici nije bilo. Otac je doneo mami pomorandže, a mene je bukvalno strpao u kesu i odneo u strahu da ne umrem od hladnoće. Stigao sam tako na zanimljiv način u topli dom – ispričao je Hari detalje svog dolaska na svet 1961. godine.
-Prvo što pamtim bio je zvuk violine, sevdalinska nošnja i puna kuća ljudi. Moj deda Mehmed Aga Varešanović bio je čuveni pevač sevdalinki, odrastao sam uz njegovu violinu i smatram da mi je on preneo iskrenu ljubav prema muzici. Kad god bi se okupila cela familija, stavljali bi me na kaljevu peć da slušaju i gledaju čudo od deteta jer sam pevao sevdalinke i redovno pravio šou-program. Nekad je bila u našoj kući atmosfera kao u filmu „Ivkova slava“ – otkrio je pevač.
Šarmantni Sarajlija je otrkio i da je bio slab učenik u školi, ali i da je rano otrkiven njegov muzički talenat.
-U školi se nisam proslavio, jer sam bio slab učenik, ali sam zato već u prvom razredu osnovne škole bio poznato dete koje peva i svira za Dan republike, Dan mladosti i Prvi maj, podrazumevalo se da priredba ne može da se održi bez Harija. Čim bih nakupio dovoljno jedinica i neopravdanih izostanaka, na red bi došli i moji dani, to jest veliki praznici, tako da je automatski išla trgovina s razrednim većem. Na njihova prozivanja večito sam koristio izgovor: „Ne mogu ja u isto vreme da se bavim muzikom i školom, morate malo da mi pomognete!“ – ispričao je Hari.
Uprkos nestašlucima koje je umeo da pravi muzičar je odrastao u okruženju, u sarajevskom predgrađu Vratnik, u kojem se stvarali poznati muzičari: Goran Bregović, Emir Kusturica, Zdravko Čolić i Dino Merlin.
Grupa Hari Mata Hari je nastala u septembru 1985. godine, a nakon vrtoglave popularnosti i 300 koncerata od Vardara do Triglava koje su održali par godina kasnije, nije mu bilo lako nositi se s tim.
-Posle tih 300 koncerata doneo sam kući sto maraka, apsolutno ništa nismo zaradili, ali smo obišli čitavu Jugoslaviju i pokazali ljudima da nismo virtuelna televizijska pojava. Osvajanjem publike napravili smo najbolji posao. U godinama kada se stiče muškost i hrani ego, kao i svi drugi muškarci, bio sam blesav i gladan stvari koje nisam prošao, tako da sam plivao u hedonizmu. Jurili smo devojke, dokazivali se sami sebi. Bile su to godine ludila uvijene u uspeh. Život je bio tako lep i neopterećen, a mi smo svake godine provodili po dva-tri meseca u hotelu „Park“ u Novom Sadu, dok smo u Beogradu na početku karijere imali stan u Molerovoj ulici – otkrio je pevač, a potom otrkio i zašto se danas ne druži sa osobama sa estradne scene.
-Nemam nijednog prijatelja na estradi. To je jedna vrsta glume – javne stvari. To je predstava za narod gde ti pevaš, glumiš. To je umetnost. Ja to gledam kao svoj posao, uživam u njemu. Što se tiče kolega, kolege žive na svim krajevima sveta i najčešće se srećemo na aerodromima, popijemo kaficu jednu pre leta i to je to – zaključio je pevač.
