Kada je diplomirao režiju na Fakultetu dramskih umetnosti, Goran Šljivić verovatno nije ni slutio da će ga karijera odvesti na trenutno najprestižnije mesto u istoriji televizije – na poziciju direktora Grand narodne televizije. Za 20 godina koliko je u poslu rediteljski je potpisao nekoliko dokumentaraca, ali i preko 1000 muzičkih video ostvarenja
Kako se oseća neko ko je na ovako važnoj funkciji, na mestu direktora Grand narodne televizije?
– U svojoj dugogodišnjoj karijeri radio sam za mnoge produkcije i osećam se vrlo ponosno i čast mi je da radim u Grand produkciji baš na mestu direktora Grand TV. U pitanju je odgovoran i ozbiljan posao, a mislim da sa svojim dvadesetogodišnjim iskustvom u video, televizijskoj i filmskoj produkciji mogu da odgovorim na izazov koji on nosi. Zapravo, ova pozicija je kruna moje karijere. Sa Sašom Popovićem sam se vrlo lako dogovorio oko svega i moram da kažem da je to od svih saradnika sa kojima sam radio, on ubedljivo najveći profesionalac, čovek koji zna šta hoće i čovek sa bezbroj ideja, koje mi preko naše televizije realizujemo u saradnji sa našim autorima, novinarima, voditeljima. Zaista mi je velika čast što sam na čelu jedne ozbiljne muzičko zabavne televizije.
Kako je došlo do saradnje?
– Moram da kažem da sam ja dugi niz godina sarađivao sa Sašom Popovićem i Grand produkcijom bilo putem video spotova koje sam radio za pevače, bilo da sam učestvovao u žiriju za Zvezde Granda. Uvek smo imali savršenu saradnju. Saša me iznenadio jer mi je dao odrešene ruke kada je u pitanju televizija, bilo da su u pitanju kadrovska rešenja ili gosti koji će dolaziti u emisije. To i vi voditelji znate. Saši je bitno da program bude kvalitetan, a mogu da obećam da će od jeseni biti još bolji. Da imamo savršenu sliku u formatu 16-9 i moram da kažem da smo jedina muzička televizija, koja ima tako kvalitetnu sliku. To nam kažu i pevači, i gosti potvrđuju, jer se gledamo i ovde i u svetu. Naglasio bih da se u samom startu o svemu vodilo računa. Sliku i scenografiju smo namenski radili, uloženo je dosta para, a kvalitet je nemerljiv. Imamo tim ljudi koji radi scenografiju, ekipu koja radi svetlo, ljude koji rade ton, kontrolu kamera…Verovanto smo jedini medij gde gosta dočekuje organizator, koji ga odvodi u šminkernicu, kod frizera, kod garderobera i stiliste. Tek nakon te procedure gost ulazi u studio. Želeli smo jednu televiziju koja postavlja standarde i u tome smo uspeli. Imamo profesionalni kadar kakav nema nijedna druga televizija. Tačno se zna šta je čiji posao i svi dolaze nasmejani i odlaze nasmejani s posla.
Koliko je teško izaći na kraj sa dnevnim obavezama, konkretno kada su u pitanju zaposleni, budući da ih imate mnogo?
– To je možda i najteži deo, jer kreativni deo posla doživljavam kao odmor na svom poslu. Volim da kreiram da stvaram i da se dogovaram oko svih formata koje proizvodimo na TV i koje ćemo od jeseni tek proizvoditi za PRVU TV. Moram da naglasim da će to biti nešto do sada neviđeno na našim prostorima. Počev od scenografije, od ideje emisija, i svega ostalog. Zaista smo otišli mnogo ispred u produkciji, u samoj šemi emisija, ali to će publika imati prilike tek da vidi. Ne smem o tome da pričam unapred. Sva četiri studija su u potpunoj rekonstrukciji i namenjena isključivo našim novim formatima, ali i onim do sada poznatim. Mislim da će to biti ogromno iznenađenje za sve gledaoce Grand televizije, ali i za one koji će to tek postati. A oni koji su nas osporavali, moraće da priznaju da smo ipak br. 1 na ovim prostorima. Pritom, mi imamo i sve uslove za kvalitetan rad. Svoja reportažna kola, što je praktično jedan pokretni studio. I najvažnije, to je sve naše, jer je u tu opremu ulagano 16 godina.
Koliko je teško pratiti Sašu Popovića budući da svi koji ga znaju kažu da je u pitanju čovek velike kreativne energije?
– Odlično pitanje. Već sam rekao da sam radio sa mnogima. Saša Popović je čovek neverovatne energije. Tačno zna šta hoće, nije sujetan, voli da sasluša, da prihvati ideje, da ih zajednički realizujemo, jedini je problem sa njim jeste što se radi 24 sata. Nemamo klasično radno vreme, ali to je u sklopu posla i zaista mi ne smeta. Sašu retko ko može da prati, ali ja uspevam. Kod Saše nema mnogo priče, mogli bi ovako ili onako, sednemo dogovorimo se, sutradan je to krenulo u realizaciju. Ako treba da se pravi nova scenografija, ona mora da bude gotova za pet dana. Na drugim mestima to se radi po dva meseca. Ako treba da se podigne novi format, on se diže u roku od tri dana. I tu je priča završena. Napokon sam u firmi, u kojoj se ne odugovlači, niti sastanči unedogled. Sastanak traje 5 minuta i odmah se kreće u realizaciju. Veliku podršku zaista imam i od Lepe Brene i od Bobe Živojinovića, sa kojima prvi put sarađujem.
U toku tih 24 sata koliko dnevno radiš, kako objašnjavaš da još nemaš sekretaricu, koja bi brinula ko dolazi i odlazi kod direktora Grand TV?
– Sekretaricu nemam za sada, a da li ću imati, nisam razmišljao. Dajem pravo svima da zakucaju na moja vrata, pitaju, kažu šta imaju, da pomognem ako mogu i da se problem reši. Ponosan sam na kompletnu ekipu koja radi na GRAND TV. Od kamermana, realizacije, rasvete i svih ostalih. Jer je ta ekipa pažljivo birana i takva trenutno ne postoji ni na jednom mediju na ovim prostorima. U prvom redu to su vrlo kvalitetni ljudi, a potom i veliki profesionalci u svom poslu. Napravili smo hiljade sati živog programa, s tim što moram da kažem da svaki dan radimo devet sati živog programa. Oko 17 novih formata smo izbacili za ova tri meseca, za jesen se spremamo još žešće! Kroz ovaj naš studio je prošlo preko 1000 gostiju, od sveta estrade najviše, ali tu su dolazili i političari, predstavnici raznih zemalja, ambasadori, ljudi iz sveta mode, šou biznisa, iz svih grana privrede…Muzika je najzastupljenija, ali postoje tu i ozbiljne emisije kao što je i tvoja – „Grand magazin“, koja traje četiri sata. Za četiri sata ide sijaset priloga i rubrika koje vi pripremate.
U trenutku kada se otvori nova televizija, ispred kancelarije direktora se stvara red svih onih koji bi da rade na istoj. Kako izlaziš na kraj sa tim?
– To je najteži deo ovog posla. Ta priča sa ljudima, pun mi je sto raznih CV-ja, ljudi sa raznih medija, koji bi hteli da rade na GRAND-u. Razlog je u tome što se čulo kako se radi na našoj televiziji, kakav je odnos prema zaposlenima, kakav je pristup ljudima od čistačice do reditelja. Trudim se da svima izađem u susret. I oko slobodnih dana i oko honorara unapred. To sve čini dobru radnu atmosferu. Zato i imao veliki priliv kolega sa drugih medija. Veoma pažljivo biramo ljude, volim da saslušam sve koji mi dolaze, sve je u opticaju i kada se ukaže prilika, biće pozvani.
Pomenuli smo da su svi zaposleni u TV zadovoljni i nasmejani. Šta je ono što ti kao direktor ne tolerišeš u poslu?
– Ne tolerišem neprofesionalnost. Ako je snimanje zakazano, mora se doći ranije. Sve mora da bude spremno i pripremljeno, čekanje ne dolazi u obzir. Prvu grešku tolerišem, drugu ne. Zaposleni to znaju. Na svu sreću do sada nije bilo grešaka.
Šta ti je veći profesionalni izazov – budući da jednako uspešno radiš i dokumentarce i muzičke spotove? U smislu boja, atmosfere, kreativnosti?
– Kada radim muzičke spotove, pitaju me da li mi je dosadilo posle toliko urađenih. Reći ću da volim svoj posao i da ga zato i radim ovoliko godina. Kada radim muzički spot to mi dođe kao odmor. Naravno, ne radim po svaku. Pevač mora da bude pozitivna ličnost. Sada smo radili spot sa Mirzom Selimovićem za pesmu „Sto kafana“ u Orašju i publika će biti u prilici da ga vidi za desetak dana.
Da li je lakše raditi sa afirmisanim pevačima ili sa zvezdama u usponu?
– Sve ima svoje. Uvek je najlakše raditi sa pevačima koji znaju šta hoće. Veći mi je izazov da radim sa onima koji tek dolaze.
Da li je igrani film sledeći korak u tvojoj karijeri, budući da još samo to nisi radio?
– Sada sam na takvoj poziciji da ne bih stigao, ali u produkciji sa Grandom zašto da ne. Imamo sve uslove.
PREKO 1000 SPOTOVA
Goran Šljivić rediteljski potpisuje preko 1000 muzičkih spotova, a radio je sa svima čije ime nešto znači na estradnom nebu Balkana. U njegov umetnički opus ubrajaju se i razne reklame, dokumentarni filmovi…
– Rezultati mog rada govore najviše, jer sam polagao na kvalitet rada. Ne bi ljudi dolazili da nisu zadovoljni. Prvi spot sam snimio za pokojnog Savu Radusinovića za PGP pre 22 godine. Radio sam dosta dokumentarnih filmova, ali mi je estrada pružila jedan novi vid izražavanja. …Svojevremeno sam radio sa našim rediteljem Mićom Miloševićem kao njegov asistent i to je bio moj prvi ulazak na film. Skoro sam uradio jedan dokumentarni film „Marš na Drinu“, govori o sto godina postanka te pesme-koračnice Stanislava Binjičkog. Film govori o muzičkom fenomenu te pesme. Pesma je nastala 1914. godine.
Piše: Ivana Đorđević (Grand revija)
Foto: Privatna arhiva…
