Folkera Andriju Eru Ojdanića obuzela je neizmerna velika tuga, a razlog njegovih osećanja krajnje je opravdan.
Dok se većina njegovih kolega baškari na moru, obilazeći plaže preko dana, dok uveče nastupaju, Era je prinuđen da ostane na vrelini kontinentalnog podneblja i o slanoj plavoj vodi i bajkovitim plažama samo da mašta.
-Svi odoše na more, izgleda smo ja ostadoh da uveseljavam narod – poručio je Era pronašavši u čaši hladnog piva način da se malo osveži.
Pevač je u životu prošao kroz sve i svašta, tako da je stegao zube i napravio osmeh kako bi ispao lep na fotografiji.
Najteže mu pada što je već spremio svoju „ljutu mašinu“ za put na letovanje, ali avaj.
-Mašina je spremna ali nastupi me ne puštaju – jadikovao je Era.
Pevač je tokom vikenda imao uspešan nastup u okviru manifestacije „Kosidba na Rajcu“, a brojna veselja koja se održavaju u Srbiji tokom letnjih meseci pozivnica su i za njega, jer već ima ugovoren niz nastupa.
Ono zbog čega je publika posebno zavolela Eru Ojdanića je to što nikada nije krio da potiče iz siromašne porodice, a u emotivnoj ispovesti za Grand pevač je otkrio da se do detalja seća detinjstva u kom su se njegovi roditelji borili za golu egzisteniciju.
–Odrastao sam u divnom selu koje se zove Visoka, rođen sam u radničkoj i siromašnoj porodici, deda mi je bio najpoznatiji šnajder u tom kraju. Sećam se kao dete, možda sam imao tri, četiri godine ljudi su na konju dolazili kod mog dede da im šije. Ja se ponosim svojim dedom -istakao je Era, pa se dotakao nemaštine kojoj je u detinjstvu bio okružen.
-Nikad ne mogu da zaboravim to siromaštvo, zato što sam to doživeo kao dete da budem gladan. Bilo je i šljiva i rakije, ali nije bilo hleba. To je bila gladna godina ’51 na ’52. Moj otac je morao da ide u Ovčar i Kablar na branu, dole u kesonu da radi da bi mogao da kupi 50 kilograma kukuruza, da odnese na potočaru i da samelje kako bi prehranio porodicu. Sećam se kako moja majka potera ovce i krave da ih čuva, a ja trčkaram oko nje i vičem ‘Mama, ja sam gladan’, a ona kaže ‘Jaoj, Andrija, nema majka šta da ti da jedeš. Ajde kad se vratimo pa će majka da ti spremi’. Mi smo tad krompir zakovali u zemlju, pošto su bile jake zime, pa da ne smrzne i ona meni kaže ‘Videće majka da li je ostao neki krompir da obari da jedeš’ – prisetio se Ojdanić nedavno.
