TV lice i popularna radio voditeljka, Gorica Nešović koja je nažalost juče preminula, pre nekoliko godina saznala je da ima dijabetes, a prošle tek govorila o otkriću da boluje od bolesti koju mnogi ljudu nazivaju „tihi ubica“.
Dijabetes, koji nam iz korena menja život, obično se javlja kao posledica zanemarivanja zdravlja, kao rezultat savremenog, brzog načina života kada nemamo vremena da se posvetimo zdravoj ishrani i fizičkoj aktivnosti. To se desilo i njoj kada je saznala da ima dijabetes, a život joj se naglo promenio ponovo, kada je počela pandemija korona virusa, pisala je svojevremeno eKlinika.
Njena priča mnoge može da upozori, da pomogne da se sa dijabetesom ozbiljno uhvate u koštac, ali i da provere svoje zdravlje na vreme. Jer, Gorica je iskreno priznala da je sve što joj se dešavalo danak koji plaća zbog nebrige o svom zdravlju. Voditeljka je tako u intervjuu priznala dsa nije imala pojma da je bolesna.
– Kada sam saznala da imam dijabetes – bio je to šok za mane! Mislila da to nekako moraš da osetiš, da osetiš da nešto nije u redu. Na primer, da sam stalno žedna, kao što mnogi kažu da je to jedan od prvih znakova za uzbunu. Ali ja nisam imala baš nikakve simptome. Baš ništa! Smršala sam naglo, to je tačno, ali pre toga sam promenila način ishrane. Mediteranska i ajurveda kuhinja su mi se dopale, krenula sam na jogu, htela sam da dovedem kilažu u red. Zato mi nije bilo čudno što gubim kilograme.
– E, odjednom, noge su mi nenormalno otekle. Cele noge. Nemam pojma šta se dešava… Naravno, koga drugo da pitam nego lekara. Odem da vidim šta je. Normalno, prvo su mi izvadili krv. I, uveče, zovu me iz laboratorije i kažu: Javite se u bolnicu odmah, vama je šećer skoro trideset.
Voditeljka je otkrila i kako se osećala u trenutku kada se susrela sa ovom opakom i teškom bolesti.
– Muk. Šok. Nisam ni znala šta to tačno znači… Znala sam da je do sedam normalna visina šećera… E onda, iskreno da vam kažem, ne sećam se ničega više. Toliko sam se uplašila. Toliko sam bila u šoku… Nisam imala pojma šta da radim, šta se sada dešava, zašto toliko visoki šećer, kako nisam osetila… Odakle?? Bezbroj pitanja u glavi, bezbroj dilema, preslišavanja… I, otišla sam na endokrinologiju. Tamo su mi život spasli. Bukvalno. Spasli su me jer su mi promenili pogled na život. Tada sam shvatila da smo svi primitivci jer ne idemo kod doktora uopšte! Svi mislimo: ma zdrav sam, ništa me ne boli… Ni ja nisam išla na redovne preglede, priznajem. Inače, pre nego što sam saznala da imam dijabetes, osećala sam veoma često da sam baš umorna… Ali, naravno pripisivala sam to godinama, poslu, jer deceniju i po ustajem u četiri sata ujutru. Teško je nadoknaditi te sate sna… Ali, kada mi je doktorka otkrila strašnu istinu da tako visok šećer u krvi imam bar 10 godina unazad… Da je on tu tavorio, čučao i skrivao se u meni – tek tada sam shvatila zašto taj prokleti dijabetes zovu „tihi ubica“. Strah me je obuzeo, ali znala sam da sada treba da slušam lekare.
Oporavak i lečenje nisu bili laki, ali voditeljka je priznala da joj se život promenio iz korena, a poboljšanje je počela da oseća kada je potpuno promenila način ishrane i životne navike.
– Ležala sam u bolnici dve nedelje. Posle te dve nedelje rezultati su bili mnogo bolji, pa još bolji. Organizam se lepo oporavio, osećam se dobro. Više nisam tako umorna. Ali, molim vas: merite šećer, odmah, sada! Naučite iz moje priče. Sada sam na insulinu, četiri puta dnevno insulin, šest puta dnevno merim šećer u krvi, merim se na vagi jednom dnevno. Svi rezultati su u granicama normalnog. Vodim dnevnik. Sat vremena pre obroka i dva sata posle obroka, u dnevnik pišem visinu šećera. Drugačije se hranim, jer hranom može mnogo da se pomogne. Šećer održavam na granici: pet, šest, sedam… Dobro je dok je broj jednocifren.
Kada je počela epidemija koronavirusa, Gorica je morala da se posebno pripazi i otkrila da joj je nedostajao socijalni život i druženje sa prijateljima koje u strogoj izolaciji nije bilo moguće.
– Otkako je počela pandemija, radim od kuće. Imam svu pažnju i razumevanje kolega, pa se ja u program koji vodimo Dragan Ilić i ja, uključujem telefonom nekoliko puta u toku emisije. Tako su mi oni predložili kada je počelo sve ovo i ja sam od početka pandemije u samoinicijativnoj samoizolaciji. E, u ovoj samoizolaciji, da prostite, socijalni život nemam! Niko mi ne ulazi u kuću. Nigde ja ne izlazim. Napravila sam neki ritam, neke rituale čime ću da se bavim u toku dana. Ja nisam paranoičarka, da se razumemo, ali ipak je takva situacija da je bolje da se sačuvam. Nema kukanja, tu su TV, radio, internet, podkastovi, čitanje… Ništa strašno to nije. E, sada, ko ima „neizdrž“ da svojim očima mora sve da vidi i proveri – njemu je možda teže. Ali, ja sam u nekom tenutku zaista imala ugroženo zdravlje i od tada sam štreber. Još samo da mi se sredi ovo u oku… Jer, i to je posledica šećera, nije neuobičajeno… Potera jedno, pa drugo pa treće, pa se nešto novo pojavi. Tako je sa dijabetesom… Ali, ja sama sebi kažem: sada plaćaš danak svojoj neodgvornosti – izjavila je voditeljka svojevremeno.
