Na kom god veselju da nastupi ova Zvezda Granda tu je dobar provod zagarantovan a iskrene emocije sa kojima izvodi pesme uticale su na Radišu Uroševića da ga javno označi kao svog muzičkog naslednika.
Pevač Dejan Nedić Tejovac privlači pažnju kako glasom, tako i stasom, a u razgovoru za Grand otrkio je na koji način sam brine o svom izgledu, kako se priprema za nastupe, kao i da li će uopšte imati vremena za odmor ovoga leta.
Kako brineš o izgledu, da li si pristalica treniranja ili dijete?
„Nisam baš sportski tip iako se, paradoksalno, prilično družim sa ljudima koji se bave sportom. Oduvek sam bio vezan najviše za muziku. Međutim, prošle jeseni sam bio vredan i učinio sam korak napred po pitanju sporta. Trenirao sam i smršao nekih 6 do 7 kila, ali sam dobar deo toga vratio tokom godine, naročito kada su bili praznici. Pripremam se sada psihički da kažem sebi: E, od danas počinjem ponovo da treniram“. To činim zbog sebe i svog zdravlja, kako bih se lepše osećao.“
Koje sportske aktivnosti upražnjavaš?
„Ili idem u teretanu ili se opredeljujem za brzi hod. Živim u Šumaricama nadomak Kragujevca, jer su me oni prisvojili iako sam Gornjomilanovčanin i ne žalim se. Blizu mi je staza i veoma mi je lepo. Zato kad god je lepo vreme, a ja sam u fazi da vodim računa o sebi, odlazim na stazu i upražnjavam šetnje, brzi hod a neki put i trčanje. Ponekad odem i u teretanu.“
Kada je lepo vreme, pretpostavljam da ideš sa porodicom na Rudnik, zar ne?
„Da, mi živimo na obroncima Rudnika. Moje rodno selo Teočin je na malo višoj nadmorskoj visini i ja od svoje kuće gledam kao na dlanu Rudnik sa jedne a Ovčar i Kablar sa druge strane. ODrastao sam uz taj pogled tako da je to sastavni deo mene.“
Pošto si odrastao na selu, da li si morao da ideš peške od kuće do škole, kao što se pričalo davnih godina?
„Mnogo puta sam išao peške. Nije mi bila baš blizu škola mada je bilo dece kojima je to bilo puno dalje i koja su se baš mučila. Ono što je tada bilo normalno danas gledamo u emisijama u kojima se prikazuju teške životne priče. Ali sreća je bila što je tada bilo više dece pa nije neko dete bilo prinuđeno da ide samo po 10 kilometara dnevno. Ja nisam morao da pešačim toliko, ali sam išao peške bukvalno 8 godina.“
Sada si zapravio u Šumaricama nastavio sa treninzima pešačenja?
„Često svojoj deci govorim kako imaju danas sve uslove. Mi nismo imali ni pola od toga, ali smo opet imali bolje uslove nego neki pre nas. Vreme ide napred i ma i svoje pozitivne i negativne stvari. Srećan sam što sam proveo svoje detinjstvo na taj način i što sam odrastao u zdravoj i čistoj sredini.“
A s obzirom da si visok otprilike 1,90 metra čudo da nikada nisi igrao košarku?
„Visok sam tačnije metar i 93 cm i igrao sam košarku, ai kao zezanje u školi. Nikada nisam trenirao. Da sam trenirao možda bih bio još viši.“
Da li pribegavaš nekada dijeti?
„Možda nekada, ali se teško odlučujem na takav korak. Veliki sam gurman i pre ću da treniram nego da idem na dijetu. Desi se kada vodim računa o sebi da izbegavam da jedem noću. To je ono što generalno nas iz ove muzičke branše muči: budemo gladni noću jer do kasno radimo, i onda jedemo i spavamo.“
Planiraš li odlazak na more?
„Jedva čekam ove godine da odem. Tada sam zajedno sa decom, sastavimo zajedno deset petnaest dana i to po ceo dan. I oni jedva čekaju kao i ja. Mislim da se do sada nisam tako radovao moru kao sada.“
Zbog čega je to tako?
„Svi smo svakodnevno u nekoj turbulenciji i onda prosto nemamo često vremena ne samo za porodicu i ljude oko nas već ni za sebe. Tako da idemo zajedno da se odmorimo, družimo i da stvaramo uspomene. Jer jednog dana kad sve ovo prođe jedino će uspomene i ostati.“
Razgovor sa Dejanom Nedićem Tejovcem pogledajte u videu ispod:
NE PROPUSTITE I:
